Delević: Izbor lidera EU puno znači za Srbiju

Izbor predsednika Evropske unije i predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku puno znači za Srbiju, kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Srbije, za „Politiku”.

– Ta količina vremena koje je EU posvećivala Lisabonskom sporazumu i popunjavanju ovih mesta u EU sada može da bude iskorišćena za druge stvari, a među tim važnim poslovima svakako je i proces proširenja, što je bitno za Srbiju i zemlje zapadnog Balkana – objašnjava Delevićeva.

Podsećajući na to da će Lisabonski sporazum stupiti na snagu 1. decembra i da će početkom sledeće godine krenuti izborni proces, koji podrazumeva uspostavljanje evropskih institucija i njihovo funkcionisanje punim kapacitetom, direktorka vladine kancelarije naglašava da je „sada na nama da tu priliku iskoristimo aktivnim pristupom tako što ćemo biti posvećeni unutrašnjem reformskom procesu”.

Milan Pajević, savetnik ISAK fonda, smatra da se prekjučerašnje personalne promene na čelu EU neće direktno odraziti na Srbiju „jer Srbija ima svoj plan pristupanja EU”.

– Ali, inidirektno, možemo da zaključimo da je vrlo dobro što je Herman van Rompuj, novi predsednik unije, već u svom uvodnom govoru naglasio da je pristalica širenja EU što znači da unija ostaje otvorena za proširenje, naravno kada buduće članice ispune sve postavljene uslove – kaže Pajević.

– Uloga novih funkcionera EU za Srbiju će biti veoma značajna od trenutka kada Srbija počne pregovore o pristupanju. Tada će naročito biti važna uloga šefa diplomatije Ketrin Ešton, u čijim će rukama biti operativni deo posla – dodaje Pajević.

Iako bi neki mogli zaključiti da Srbiji ide naruku to što su Rompuja predložili Šveđani, a Eštonovu podržali Grčka, Slovačka, Slovenija, Portugal i Austrija, dakle zemlje koje izrazitije podržavaju srpsku evrointegraciju, Pajević kaže da to ne može biti glavni kriterijum za ocenu onoga što se desilo prekjuče. Predsednika EU birao je desni centar oličen u nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju, a šefa diplomatije EU birao je socijalistički deo EU.

Imajući u vidu činjenicu da su na čelo unije došle ličnosti koje do sada nisu bile eksponirane u politici prema zapadnom Balkanu, Jelica Minić, zamenik sekretara Saveta za regionalnu saradnju, čije je sedište u Sarajevu, kaže da „tek predstoji period upoznavanja” i posebno ukazuje na to da novi evropski funkcioneri imaju veća ovlašćenja nego što su dosad imali funkcioneri na čelu Evropske komisije”.

– Vrlo je važno da zemlje zapadnog Balkana sada učine neki korak prema novim visokim predstavnicima EU, predsedniku i šefu diplomatije – kaže Minićeva objašnjavajući da bi te zemlje trebalo da nametnu zapadni Balkan kao temu, u pozitivnom smislu. – Prilika da se to uradi je i predstojeća konferencija o zapadnom Balkanu, koja će biti održana u decembru – smatra ona.

B. Čpajak