Biskupi „biraju” predsednika Hrvatske

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 24.  novembra – Dok se u Hrvatskoj zahuktava predizborna kampanja za novog predsednika – izbori su zakazani za 27. decembar – u javnosti je sve prisutnija tema koliko na njih utiče (i da li će to biti presudno) domaća Rimokatolička crkva, koja sve otvorenije iskazuje svoju nameru da utiče na sve vidove i delove života građana RH. Juče je Hrvatska biskupska konferencija uputila poruku vernicima u kojoj im savetuje za kakvog od potvrđenih 12 kandidata za predsednika da se odluče, iz koje nije teško iščitati koje da zaobiđu.

Najkraće rečeno, uz uobičajene opšte kvalitete koje budući hrvatski predsednik treba da ima iz vrha domaće Crkve se preporučuje biračima da se opredele za onog koji je protiv pobačaja, koji se zalaže za neradnu nedelju i za „slobodni izbor verskog odgoja i veronauke u školama”.

Uz to, biskupi ukazuju biračima da „predsedniku Republike mora biti stalo da društvo živi na istini o prošlosti, kako neistinita tumačenja ne bi bila izvorom novih sukoba i razdora u nacionalnom tkivu, a dužan je i zalagati se za celovitu istinu o agresiji na Hrvatsku i o njenoj odbrani od 1991. do 1997”.

Ta preporuka se i precizira tako da budući predsednik „treba ne samo nedvosmisleno zastupati osudu zločina fašizma, nacizma i komunizma, nego se na poseban način založiti za osvetljavanje nedela komunističkog režima, kao što su to učinile članice EU, te za otklanjanje nasleđa komunističke ideologije koja se još uvek želi prikazati u dopadljivom svetlu, iako iz tog razdoblja naše društvo nosi nezaceljene rane i seme mnogih sadašnjih poteškoća”.

Iz ovoga nije teško zaključiti, a to iz svojih izvora bliskih Crkvi navodi i „Jutarnji list”, da Kaptol ne bi želio novog hrvatskog predsednika koji bi po bilo čemu podsećao na aktuelnog Stjepana Mesića, koji se poslednjih meseci više puta oštro sukobio s domaćim prelatima oko nekoliko važnih društvenih pitanja. Posebno su mu zamerili što ih je podsetio da su po Ustavu sve verske zajednice ravnopravne, pa da zato simbolima Katoličke crkve nema mesta u državnim institucijama, ministarstvima, školama, kasarnama itd. Tu temu je Mesić, prema vlastitoj izjavi, pokrenuo i prilikom nedavne službene posete papi u Vatikanu.

Domaći analitičari sada procenjuju koji se od 12 kandidata najviše uklapa u „norme” Hrvatske biskupske konferencije, a to znači da će u predstojećim izborima imati i najveću podršku „s oltara”, kao što se već dešavalo i prilikom ranijih parlamentarnih izbora. Za početak je lakše reći koji se „ne uklapaju”, a to su očito kandidati SDP-a Ivo Josipović i HNS-a Vesna Pusić, jer njihove stranke imaju drugačije stavove na primer u pogledu pobačaja i veronauke u školama od Crkve.

Pojedini kandidati poput HDZ-ovog Andrije Hebranga te nezavisnih Josipa Jurčevića i donedavnog ministra obrazovanja Dragana Primorca ne kriju svoju želju da privuku podršku Katoličke crkve, ali po nekim znakovima ona će najvećim delom pripasti SDP-ovom disidentu i do ove kampanje gradonačelniku Zagreba Milanu Bandiću. Domaći mediji, naime, slažu se u tumačenju da uopšte nije slučajno što je samo nekoliko meseci uoči početka predizborne kampanje Bandića službeno posetio predsednik Hrvatske biskupske konferencije đakovačko-osječki nadbiskup Marin Srakić, koji nije štedeo lepe reči na račun domaćina. Bandić je tom prilikom sazvao dvadesetak donatora koji su obilno darivali novac za obnovu katedrale u Đakovu.

Pre njega kod Bandića je bio i kardinal Josip Bozanić koji je uspešno dogovorio zajednički posao izgradnje 1.500 socijalnih stanova, a grad pomaže i u izgradnji nove zgrade Hrvatske biskupske konferencije.