Velika potražnja za domovima

Više od 20 odsto stanovnika Beograda ima više od 65 godina, što glavni grad Srbije svrstava u jedan od najstarijih u ovom delu Evrope. Ipak, za razliku od drugih zemalja, gde se većina penzionera odlučuje da ostatak života provede u nekom od domova za stare, kod nas to nije slučaj. Ukoliko se neko i nameri da po okončanju radnog veka ostavi imovinu naslednicima i ode da živi u državnom domu sa vršnjacima mora dobro da se naoruža strpljenjem, jer su liste čekanja za prijem u većini njih podugačke.

Trenutno je u četiri doma, u okviru Gerontološkog centra Beograd, smešteno oko 1.200 ljudi, a najveći pritisak je na Domu za stara lica na Bežanijskoj kosi, koji je najbolje uređen i gde se, sve ankete govore, njihovi stanari najbolje i osećaju.

Iako su nedavno delimično preuređeni domovi na Karaburmi i Voždovcu, činjenica je da je većina državnih domova za stare u Srbiji „zrela” za detaljno ulepšavanje, da bi, na neki način, mogli da pariraju privatnim ustanovama sličnog tipa.

– Zadovoljna sam načinom na koji osoblje vodi računa o mojoj majci. Jedino im zameram to što nisu renovirali sve sobe i što neke izgledaju uglancano, a neke ne – objašnjava Beograđanka, čija majka već dve godine boravi u domu na Karaburmi.

Žitelji glavnog grada, koji imaju rođake koji mesecima čekaju na mesto u domu, smatraju da je rešenje jedino u izgradnji novih objekata u kojima bi živela stara lica. Međutim, Brankica Jovanović, direktor Gerontološkog centra Beograd, upozorava da najpre treba uraditi analizu koja bi pokazala koliko je ovakvih ustanova zaista neophodno.

– U postojeća četiri objekta uvek je potrebno ulagati i to radimo koliko god možemo. Da bi naši objekti bili u pristojnom stanju, a da bismo držali korak sa svetom, moraju stalno da se sređuju. Mislim da treba više razvijati vaninstitucionalnu zaštitu, odnosno službe pomoći u kući, higijenu i hranu „na točkovima” – smatra Jovanovićeva.

Više od 50 stranih delegacija koji su posetili domove za stare u glavnom gradu, prema rečima Jovanovićeve, bilo je oduševljeno kako se u njima radi sa ljudima. To potvrđuju i korisnici ovih ustanova, koji kažu da im mnogo više od okrečenih zidova i čistih hodnika znači što svakodnevno mogu da učestvuju u organizovanju interesantnih čajanki, književnih večeri, kulinarskih i majstorskih radionica, okruglih stolova. Stanovnicima državnih domova za stare prija i učešće u takmičenjima za najlepši balkon ili novogodišnju jelku, ali i nadmetanje u šahu, dominama i drugim društvenim igrama.

– Zavisno od doma u kojem se boravi i da li je reč o pokretnom ili nepokretnom korisniku, formira se mesečna cena za boravak, koja je u proseku 25.000 dinara – objasnila je Jovanovićeva.

(/slika2)Velika potražnja za smeštajem u državnim domovima jedan je od uzroka otvaranja velikog broja privatnih domova za stare. Prema nekim podacima, osim nekoliko koji rade uz dozvolu nadležnog ministarstva, na tržištu vlada prava poplava neregistrovanih u kojima stari ljude borave u loše opremljenim prostorijama, a čiji vlasnici, bez ikakve kontrole, zapošljavaju nestručno osoblje.Ipak, ima i onih koje rodbina korisnika hvali na sva zvona. Privatni Dom za stare i negu bolesnih „Melior vita”, u Jakovu, nudi odlične uslove za smeštaj penzionera. U ovoj ustanovi trenutno je 55 korisnika, ali ne borave samo građani Srbije, već i nekoliko Švajcaraca, Nemaca, Kanađanina. Kako kažu u ovoj kući, najstariji korisnik ima 94 godine i odličnog je zdravstvenog stanja. Ima i onih koji su tri decenije mlađi, ali kojima je neophodan stalni lekarski nadzor. Za usluge i terapiju medicinskog osoblja, služenje pet obroka dnevno i boravak u ekskluzivno opremljenim apartmanima treba izdvojiti najmanje 500 evra mesečno.

– Mi smo prvi privatni dom koji je dobio dozvolu nadležnog ministarstva za obavljanje ove vrste delatnosti. Starijim ljudima je najvažnija lepa reč i zbog toga vodimo računa o tome da imamo radnike koji vole svoj poziv – objasnili su u „Melior viti”.

Odlične uslove za boravak najstarijih sugrađana ima i privatni Dom za penzionere i stara lica „Život plus”, u beogradskom naselju Kumodraž. Iako, možda, enterijer ovog objekta ne spada u takozvanu prvu klasu, medicinska nega se svrstava među najbolje u gradu. Minimalna cena mesečnog boravka u domu„Život plus” je 32.000 dinara.

– Sve zacrtane standarde ispunjavamo za naše korisnike, kojih trenutno ima 56. Brinemo o njima na najbolji mogući način – objasnio je Vladan Čokić, predsednik Društva privatnih domova koje se bori protiv zloupotrebe starih lica i vlasnik Privatnog doma „Lug” u Kovačevcu kod Mladenovca.

Za boravak u luksuznim apartmanima, služenje nekoliko obroka dnevno i medicinski nadzor cene u drugim privatnim domovima su u rasponu od 400 do 1.000 evra mesečno.