Велика потражња за домовима

Више од 20 одсто становника Београда има више од 65 година, што главни град Србије сврстава у један од најстаријих у овом делу Европе. Ипак, за разлику од других земаља, где се већина пензионера одлучује да остатак живота проведе у неком од домова за старе, код нас то није случај. Уколико се неко и намери да по окончању радног века остави имовину наследницима и оде да живи у државном дому са вршњацима мора добро да се наоружа стрпљењем, јер су листе чекања за пријем у већини њих подугачке.

Тренутно је у четири дома, у оквиру Геронтолошког центра Београд, смештено око 1.200 људи, а највећи притисак је на Дому за стара лица на Бежанијској коси, који је најбоље уређен и где се, све анкете говоре, њихови станари најбоље и осећају.

Иако су недавно делимично преуређени домови на Карабурми и Вождовцу, чињеница је да је већина државних домова за старе у Србији „зрела” за детаљно улепшавање, да би, на неки начин, могли да парирају приватним установама сличног типа.

– Задовољна сам начином на који особље води рачуна о мојој мајци. Једино им замерам то што нису реновирали све собе и што неке изгледају угланцано, а неке не – објашњава Београђанка, чија мајка већ две године борави у дому на Карабурми.

Житељи главног града, који имају рођаке који месецима чекају на место у дому, сматрају да је решење једино у изградњи нових објеката у којима би живела стара лица. Међутим, Бранкица Јовановић, директор Геронтолошког центра Београд, упозорава да најпре треба урадити анализу која би показала колико је оваквих установа заиста неопходно.

– У постојећа четири објекта увек је потребно улагати и то радимо колико год можемо. Да би наши објекти били у пристојном стању, а да бисмо држали корак са светом, морају стално да се сређују. Мислим да треба више развијати ванинституционалну заштиту, односно службе помоћи у кући, хигијену и храну „на точковима” – сматра Јовановићева.

Више од 50 страних делегација који су посетили домове за старе у главном граду, према речима Јовановићеве, било је одушевљено како се у њима ради са људима. То потврђују и корисници ових установа, који кажу да им много више од окречених зидова и чистих ходника значи што свакодневно могу да учествују у организовању интересантних чајанки, књижевних вечери, кулинарских и мајсторских радионица, округлих столова. Становницима државних домова за старе прија и учешће у такмичењима за најлепши балкон или новогодишњу јелку, али и надметање у шаху, доминама и другим друштвеним играма.

– Зависно од дома у којем се борави и да ли је реч о покретном или непокретном кориснику, формира се месечна цена за боравак, која је у просеку 25.000 динара – објаснила је Јовановићева.

(/slika2)Велика потражња за смештајем у државним домовима један је од узрока отварања великог броја приватних домова за старе. Према неким подацима, осим неколико који раде уз дозволу надлежног министарства, на тржишту влада права поплава нерегистрованих у којима стари људе бораве у лоше опремљеним просторијама, а чији власници, без икакве контроле, запошљавају нестручно особље.Ипак, има и оних које родбина корисника хвали на сва звона. Приватни Дом за старе и негу болесних „Мелиор вита”, у Јакову, нуди одличне услове за смештај пензионера. У овој установи тренутно је 55 корисника, али не бораве само грађани Србије, већ и неколико Швајцараца, Немаца, Канађанина. Како кажу у овој кући, најстарији корисник има 94 године и одличног је здравственог стања. Има и оних који су три деценије млађи, али којима је неопходан стални лекарски надзор. За услуге и терапију медицинског особља, служење пет оброка дневно и боравак у ексклузивно опремљеним апартманима треба издвојити најмање 500 евра месечно.

– Ми смо први приватни дом који је добио дозволу надлежног министарства за обављање ове врсте делатности. Старијим људима је најважнија лепа реч и због тога водимо рачуна о томе да имамо раднике који воле свој позив – објаснили су у „Мелиор вити”.

Одличне услове за боравак најстаријих суграђана има и приватни Дом за пензионере и стара лица „Живот плус”, у београдском насељу Кумодраж. Иако, можда, ентеријер овог објекта не спада у такозвану прву класу, медицинска нега се сврстава међу најбоље у граду. Минимална цена месечног боравка у дому„Живот плус” је 32.000 динара.

– Све зацртане стандарде испуњавамо за наше кориснике, којих тренутно има 56. Бринемо о њима на најбољи могући начин – објаснио је Владан Чокић, председник Друштва приватних домова које се бори против злоупотребе старих лица и власник Приватног дома „Луг” у Ковачевцу код Младеновца.

За боравак у луксузним апартманима, служење неколико оброка дневно и медицински надзор цене у другим приватним домовима су у распону од 400 до 1.000 евра месечно.