Kako je „Velika Srbija” postala „Moskva”

Posle čitavog veka otkako se otmeno šepuri na Terazijama, ovih dana Hotel „Moskva” se oblači u novo, luksuznije ruho. Prva faza renoviranja, koja se odnosi na stranu prema Balkanskoj ulici je završena, dok će šminkanje „terazijske strane” potrajati do aprila.

Kada utihnu građevinski radovi ovaj verovatno najpoznatiji prestonički hotel imaće ukupno 126 soba, od čega su po 42 jednokrevetne i dvokrevetne, 36 dupleksi i šest apartmana.

– Renoviranje „balkanske strane” trajalo je od aprila do septembra, kada je počelo sređivanje terazijskog dela. Obnovljeni deo broji 62 sobe i 95 ležajeva, dok će drugi deo imati dve sobe više, ali struktura i broj kreveta još nisu ustanovljeni – objašnjavaju u „Moskvi”.

Adaptiranje je podrazumevalo novu dekoraciju svake sobe – novi nameštaj, tapete, draperije, zavese, tepihe, nova kupatila, parket i elektronske brave. Postavljeni su i novi sigurnosni i bezbednosni sistemi.

Noćenje u standardnoj jednokrevetnoj sobi košta 8.550 dinara, a u onoj sa francuskim ležajem 10.890. Cena dvokrevetne sobe za jednu noć je 12.100, a dupleksa od 12.690 do 14.100. Za konak u jednom od luksuznih apartmana potrebno je izdvojiti 28.000 dinara.

Hotel „Moskva” je ove godine proslavio 101. rođendan. Toliko je godina prošlo od kada ga je 16. januara 1908. otvorio kralj Petar Prvi Karađorđević. Zdanje, građeno u stilu secesije po projektu arhitekte Jovana Ilkića, spomenik je pod zaštitom države.

Prema pisanim svedočanstvima, građevina na Terazijama je u to vreme važila za izuzetno smeo graditeljski poduhvat. Izgrađena je na mestu nekadašnjeg hana „Velika Srbija” zbog čega je, mnogo godina kasnije, nakratko nosila baš ovaj naziv.

Lista slavnih gostiju koji su konačili u „Moskvi” zaista je impresivna, a pod svodovima otmene građevine u srcu grada dešavali su se neki od najznačajnijih događaja srpske kulture.

Pre Prvog svetskog rata, kako je profesor Jovan Deretić naveo u „Istoriji srpske književnosti”, hotel je bio jedno od mesta u kome se stvarala moderna srpska književnost. Ovde je bilo sedište „Grupe umetnika”, formirane 1919, kojoj su, pored ostalih, pripadali Sima Pandurović, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović i Stanislav Vinaver.

Brojni su i značajni gosti iz inostranstva – Albert i Mileva Ajnštajn, filozof Žan Pol Sartr, psihoanalitičar Erih From, reditelj Alfred Hičkok, brojne zvezde svetskog filma poput Roberta de Nira i Kirka Daglasa...