Rusija se okreće dijaspori

Od našeg dopisnika
Moskva, 1.  decembra – Prošla su ta vremena kad su ljudi koji su se mimo svoje volje našli izvan teritorije svoje domovine bili precrtani iz života naše zemlje. Podrška sunarodnicima jedan je od glavnih zadataka države – rekao je ruski predsednik Medvedev otvarajući u Moskvi treći kongres sunarodnika koji žive u inostranstvu. On je obećao da će program podrške onima koji žele da se presele u Rusiju biti proširen.

Poznato je da je Rusija pre tri godine pokrenula takav program, ali se on, iz više razloga, realizuje sporije nego što je planirano. Osnovni problem je u tome što regioni nisu bili spremni da doseljenima pruže uslove kakve su imali u zemljama iz kojih dolaze, a ako jesu, to je izazivalo nezadovoljstvo lokalnog stanovništva koje, najčešće, nije imalo takve uslove. Postavilo se pitanje, pogotovu u vreme krize, kako dati posao nekome ko dolazi sa strane kad lokalno stanovništvo ostaje bez posla, kao i brojna druga, uključujući i želju najvećeg broja doseljenika da žive u najvećim gradovima, dok je jedan od ciljeva programa naseljavanje manje naseljenih teritorija. Svi problemi na koje se nailazilo predstavljaće dragoceno iskustvo za dalji rad i usavršavanje programa, a Medvedev je obećao da će država i dalje poboljšavati uslove za preseljenje onih koji to žele. Za mlade ljude će stvoriti uslove da se upisuju na fakultete u Rusiji.

Govoreći o svojim planovima za dalji razvoj Rusije, Medvedev je pozvao sunarodnike da daju svoj doprinos modernizaciji ekonomskog i političkog života zemlje. On je istakao da posebnu ulogu u podršci dijaspore igra Ruska pravoslavna crkva.

Kongresu je prisustvovao i patrijarh Kiril koji je pozvao i državu i društvo da učine sve što je moguće da spreče odliv stanovništva. „Mi smo tako mnogo ljudi izgubili u dvadesetom veku (revolucija, dva svetska rata, kataklizme u vezi sa raspadom države) – desetine i desetine miliona. Da nije bilo svih tih tragedija u 20. veku mi bismo danas po brojnosti bili sasvim drugi narod. Ali ako sada otvorenost granica dovede do naglog smanjenja broja naših građana, ljudi ruske kulture, to će biti nepopravljiva greška, greh na svima nama”, rekao je on.

Premijer Putin je uverio učesnike kongresa da je podrška sunarodnicima jedan od prioriteta državne politike Rusije i da vlada ispituje mogućnost stvaranja fonda za podršku sunarodnicima, dok je Boris Grizlov, predsednik Državne dume, istakao je da se Rusija neće miriti s narušavanjem prava i sloboda svojih sunarodnika u inostranstvu.

Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov podneo je neku vrstu izveštaja o radu u periodu između dva kongresa. „Glavni rezultat je nastavak procesa konsolidacije ruskojezičke opštine, formiranje organizacione strukture veza u dijaspori. Formirani su i rade koordinacioni saveti ruskih opština u više od 80 zemalja sveta, kao i svetski Koordinacioni savet ruskih sunarodnika.

Prema ruskom zakonu sunarodnicima u inostranstvu se smatraju lica sa dvojnim državljanstvom, emigranti sa teritorije Ruske imperije, RSFSR, SSSR i RF koji su postali građani druge zemlje, kao i njihovi potomci. Ruska dijaspora je druga po brojnosti dijaspora u svetu (samo je kineska veća). Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991.godine, 20 miliona građana Rusije ostalo je na teritoriji bivših sovjetskih republika, a oko 10 miliona je emigriralo u šest talasa emigracije od poslednje četvrtine 19. veka, zaključno sa devedesetim godinama dvadesetog. Danas oko 30 miliona građana Rusije živi u inostranstvu, od čega 17 na postsovjetskom prostranstvu.

Kongresu prisustvuje oko 500 delegata iz 88 zemalja, kao i predstavnici ruskih zakonodavnih i izvršnih organa, društvenih organizacija i fondova.