Počela odbrana Kosmeta pred Međunarodnim sudom pravde

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije protivno je svim principima međunarodnog prava jer ono ne poznaje pravo na jednostranu secesiju.

Važećom rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN isključeno je bilo kakvo rešenje statusa Kosova koje nisu prihvatile obe strane i koje nije odobrio Savet bezbednosti, rekli su predstavnici Srbije juče, prvog dana javne rasprave u Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

U toku tročasovnog izlaganja zastupnici Srbije obrazlagali su zašto kosovske institucije nisu imale pravo da donesu akt o otcepljenju kojim su, kako su istakli, potkopani temelji međunarodnog prava.

Nasuprot tome, zastupnici Prištine koji u sudu imaju tretman autora Deklaracije o nezavisnosti, tvrdili su da je nezavisnost Kosova nepovratna i da deklaracija kojom je ona proglašena u februaru ove godine nije suprotna međunarodnom pravu.

Kako se to i najavljivalo oni su ocenili da je proglašenje nezavisnosti bilo samo prirodan sled događaja nakon dugogodišnje represije koju su vlasti u Beogradu sprovodile prema kosovskim Albancima.

Obraćajući se petnaestočlanom sudskom veću kojim predsedava japanski sudija Hisaši Ovada, šef srpske delegacije ambasador Dušan Bataković rekao je da Savet bezbednosti nije ukinuo suverenitet Srbije na Kosovu, na šta nije imao ni pravo, već je Rezolucijom 1244 naglasio da je neophodno očuvati suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji.

Izazov za međunarodno pravo

Rezolucija, kako je rekao, predviđa da se budući status Kosova odredi pregovorima i političkim rešenjima.

„Srbija je miroljubivo reagovala na proglašenje nezavisnosti, ali je odlučna da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet”, naglasio je Bataković uz ocenu da ovaj slučaj predstavlja izazov za međunarodno pravo zbog čega većina zemalja sveta nezavisnost Kosova nije ni priznala.

Mišljenje suda o tome da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom, kako je rekao, imaće veliki značaj za Ujedinjene nacije i predstavljaće smernicu za delovanje organa ove svetske organizacije.

Odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti, prema rečima advokata Vladimira Đerića, doneli su organi privremene samouprave koji su formirani u skladu sa Rezolucijom 1244.

Međutim, odluka skupštine, koju je potpisao predsednik Kosova, a podržao i premijer, nije u skladu sa rezolucijom niti ustavnim okvirom koji je važio u trenutku donošenja te odluke, istakao je Đerić.

Zato je neodrživ pokušaj delegacije Prištine da tu činjenicu izbegne predstavljajući, u argumentaciji pred sudom, da odluku o proglašenju nezavisnosti nisu doneli organi privremene samouprave nego „demokratski izabrani predstavnici naroda”.

Bez prava na samoopredeljenje

Profesor Marsel Koen zapitao je koji su to argumenti koji bi ubedili sud da Kosovo treba posmatrati kao „jedinstven slučaj”, što predlaže veći broj zemalja koje podržavaju nezavisnost.

Prema njegovim rečima, nikada do sada ni Generalna skupština UN, ni Savet bezbednosti niti bilo koja druga međunarodna institucija nisu prihvatile otcepljenje jednog dela teritorije neke države na način koji to zagovaraju oni koji podržavaju nezavisnost Kosova.

A prema rečima Saše Obradovića, kosovski Albanci nisu imali pravo na samoopredeljenje zato što nisu poseban narod niti je Kosovo kao pokrajina ispunjavala uslove za samoopredeljenje.

Nemački profesor međunarodnog prava Andreas Cimerman, za propast pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine optužio je međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

On je, podsetio je Cimerman, u jednom intervjuu Srbiju u vezi sa Kosovom nazvao „lopovom” zanemarujući činjenicu da je vlast Srbije u pokrajini uspostavljena 1913.

Prema Cimermanovim rečima bio bi opasan presedan ako bi zemlje u koje se šalju međunarodne misije, kao što je to bio slučaj sa Srbijom posle iskustva sa Kosovom, zaključile da dolazak mirovnih snaga zapravo predstavlja prvi korak u secesiji kriznih regiona koji traže nezavisnost.

Šef srpske delegacije Bataković podvukao je da Srbija osuđuje sve zločine koje su na Kosovu počinile osobe koje su tvrdile da deluju u ime Srbije i SR Jugoslavije.

„Smatramo da svi koji su počinili zločine moraju biti izvedeni pred sudove”, rekao je je Bataković napomenuvši da su pred sudovima u Srbiji već odgovarali policajci i vojnici koji su počinili zločine na Kosovu.

On je podsetio da je albanska paravojska OVK počinila teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima lojalnim državi i da je, posle povlačenja državnih snaga u leto 1999. godine Kosovo napustilo 60 odsto Srba, 66 odsto Roma i 70 odsto Goranaca.

Tako su Srbi postali manjina u sopstvenoj zemlji.

„Tvrdoglavost Srbije”

Odbacujući navode predstavnika Srbije da albanska strana nije bila istinski zainteresovana za pregovore, Skender Hiseni je rekao da je pregovore o budućem statusu Kosova, koji su vođeni od 2005. do 2007. godine  albanska delegacija vodila „u dobroj veri”, ali da su oni propali zbog „tvrdoglavosti Srbije koja je u Kosovu videla samo parče zemlje koje mora posedovati”, ne uzimajući u obzir interese naroda Kosova.

Američki zastupnik kosovskih vlasti Šon Marfi negirao je pred sudom tvrdnju Srbije da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Srbije, kako je rekao, propustili su da ukažu gde to u rezoluciji piše.

Prema rečima britanskog advokata Majkla Vuda Deklaracija o nezavisnosti nije bila iznenadna, ni nasilna, a kamoli suprotna međunarodnom pravu. „Ta deklaracija bila je prirodan ishod političkog procesa koji je Savet bezbednosti UN pokrenuo 2005, a koji je okončan 2007”, ocenio je Vud.

On je naglasio da nezavisnost Kosova ne može biti presedan za druge regione u svetu zato što je i po Ahtisarijevom zaključku „Kosovo jedinstven slučaj i zahteva jedinstveno rešenje”.

U toku narednih deset dana svoje argumente u prilog ili protiv nezavisnosti Kosova izložiće još 28 zemalja. Sa posebnim interesovanjem očekuje se izlaganje Kine koja će se sudu obratiti 7. decembra i Rusije i Sjedinjenih Američkih Država koje će svoje stavove sučeliti dan kasnije, 8. decembra.

J. C. i agencije