Limunova kora ni za kolače

Limun je izvor zdravlja, pa se njegov kvalitet gotovo nikada ne dovodi u pitanje. Ipak ovaj, ali i drugi agrumi kriju tajnu malo poznatu potrošačima u Srbiji. Kora ovog voća nije za jelo, ne preporučuje se ni u kolačima, salatama, supama, poslasticama, dijetama.

Da kora nije za upotrebu i da su agrumi tretirani pesticidima piše na svakoj uvoznoj deklaraciji koja prati isporuke južnog voća, a ovdašnje akreditovane laboratorije redovno ispituju ostatke „hemije“ na njima. Pošto se voće kod nas obično prodaje u rinfuzi, a maloprodavci očigledno u ovom slučaju previđaju obavezu da upozore kupce, potrošači su uskraćeni za važnu informaciju koja bi, po pravilu, trebalo da bude istaknuta čak i u slučaju da se plodovi ne prodaju u posebnim pakovanjima. Iako dolazi iz svih krajeva sveta, putuje danima ili nedeljama, čeka kupce u gondolama, limun uvek izgleda isto – kao da je sada ubran. Žut, sjajan, „voskiran“.

Inače, kod svih vrsta agruma (limun, grejp, pomorandže) tokom dužeg skladištenja ili stajanja na trgovačkim rafovima može dođi do kvara – truljenja koje izazivaju gljivice. Zato se oni odmah posle berbe tretiraju fungicidima, kako bi se smanjili gubici i omogućilo da do kupaca stignu kvalitetni plodovi.

U Evropskoj uniji se u slučaju južnog voća preporučuje kupovina u posebnim pakovanjima, jer je to najsigurniji način da kupac, preko deklaracije, dobije sve podatke o proizvodu (od zemlje porekla do informacije o eventualnoj upotrebi fungicida i upozorenja o primeni).

Ako ono nije tretirano, što je slučaj sa limunom koji se uvozi iz okolnih zemalja, nije neophodno isticanje upozorenja da kora nije za jelo.

Centar za ispitivanje namirnica redovno kontroliše ostatke pesticida, u ovom slučaju fungicida. Do sada ni u jednom uzorku citrusa nije utvrđeno prekoračenje njihovog sadržaja iznad propisanog, pa time ni opasnosti za potrošače.

Tretiranje citrusa odobrenim sredstvima za zaštitu bilja – fungicidima dozvoljeno je i regulisano propisom Kodeks alimentarijusa, kao i evropskom regulativom, kaže dr Smiljana Raičević, rukovodilac odeljenja instrumentalne hemije u CIN-u.

Citrusi se, po njenim rečima, posle berbe na liniji pakovanja, potapaju u blagi vodeni rastvor imazalila – fungicida, da bi se dezinfikovao plod i sprečio rast gljivica ili plesni, a time i omogućila održivost voća u uslovima dužeg skladištenja. Maksimalno dozvoljene količine ostataka imazalila, definisane navedenim kodeksom i evropskim propisima iznose 5 mg po kilogramu voća. Ukoliko je ta količina u dozvoljenim granicama, ne postoji opasnost po ljudsko zdravlje.

Našim propisima uopšte nije predviđena upotreba imazalila, niti je definisana maksimalno dozvoljena količina ostataka u citrusima (data je samo za žitarice). Novim zakonom o bezbednosti hrane odgovornost je prebačena prvenstveno na proizvođače, uvoznike i trgovce. Inače, postoji zvanična kontrola, Fitosanitarna inspekcija koja na granici obavi svoj deo posla: pregled robe, dokumentacije i planskog uzorkovanja za ispitivanja. Kada pošiljka agruma uđe u zemlju, ako nije proverena od strane inspekcije, uvoznici šalju uzorke na analizu akreditovanim laboratorijama i tek posle tih ispitivanja voće ide u prodaju. Po pravilu, svaku pošiljku voća treba da prati specifikacija na kojoj je dato da li su agrumi tretirani ili ne. Ovo je informacija o kojoj bi kupci trebalo da budu obavešteni i da sami procene rizik, kaže Raičević.
-------------------------------------------------------

Šta „štiti“ citruse?

Imazalil je hemijsko jedinjenje čijim se rastvorom tretiraju citrusi. To je pesticid sa fungicidnim dejstvom. Plod se posle berbe, na liniji pakovanja, nakratko potapa u rastvor te hemikalije ili prska da bi dezinfikovao plod i sprečio rast gljivica ili plesni, a time i truljenje voća.

Našim propisima uopšte nije predviđena upotreba i nije definisana maksimalno dozvoljena količina ostataka imazalila u citrusima (dozvoljen je samo za žitarice), ali su prema evropskoj regulativi i Kodeks alimentarijusu dozvoljeni i to do pet miligrama po kilogramu ploda.

Jelica Antelj – Ivana Albunović

-------------------------------------------------------

Bez upozorenja u trgovinama

Da bi došli do osnovne informacije potrošači Srbije trebalo bi obavezno da budu poliglote i hemičari

Upozorenje „kora nije za jelo” najčešće nije istaknuto na deklaraciji za limun koji se prodaje u beogradskim trgovinama, uverio se „Potrošač”. Ipak, ovakva obaveštenja nalaze se na deklaracijama za druge agrume.

U „Idei” je za pomorandže uvezene iz Grčke, kako one upakovane, tako i one koje se prodaju na kilogram, na deklaraciji istaknuto da se kora ne jede. Limun, pak, nema deklaraciju na vidljivom mestu, tako da nije poznato odakle je uvezen, koje je klase niti kada je ubran. Kupac jedino može da pretpostavi da je „doputovao” iz Turske, pošto je na svakom zalepljena nalepnica sa turskim natpisom „Čajir”.

„Balakanakis frut”, grčki izvoznik svežeg voća, jedina je kompanija koja je na deklaracijama izvezenih pomorandži istakla obaveštenje na engleskom jeziku „Tretirano tiabendazolom i zaštićeno voskom” ili samo „T. b. z. d. i s. o. p. p.”, kao što je napisano na nekim od kutija ovog voća, koje se prodaje u „Superveru”. Potrošači bi, čini se, trebalo da poseduju i znanje iz hemije, kako bi znali da ova skraćenica označava tiabendazol i sodijum pentahlorofenoksid, fungicide koji se koriste za očuvanje svežine voća i koji su toksični ako se koriste u velikim dozama.

U ovom supermarketu, od agruma prodaju se i mandarine, limun i grejpfrut, ali upozorenje da se njihova kora ne jede nije istaknuto. Za limun uvezen iz Argentine, označeni su samo poreklo i godina berbe, dok su za onaj iz Turske, na deklaraciji napisani poreklo, klasa, godina berbe, izvoznik i uvoznik, kao i njegova adresa, ali nema ni reči o mogućoj štetnosti kore po ljudsko zdravlje.

„Kora nije za ljudsku ishranu” napisano je na deklaraciji za pomorandže i grejpfrut, koje se prodaju u „Delta maksiju”, a koje je izvezla slovenačka kompanija „Rastoder”. Isto upozorenje je i na deklaraciji za crveni grejpfrut iz Turske, ali limun i u ovim trgovinama, osim istaknutog porekla, nije „obeležen” na drugi način.

Nađa Božović