Bugarski slučaj test za EU

Život korumpirane birokratije u srednjoj i istočnoj Evropi dugo vremena nije bio bolji, ocena je evropskih stručnjaka, ukazujući da je ulaskom u EU porasla količina novca koja se može ukrasti, dok se borba protiv korupcije u pojedinim državama pokazala potpuno bezuspešnom. Dežurna na meti kritika Brisela je Bugarska, koja je, mada se Uniji pridružila tek 2007. godine, brzo stekla epitet najkorumpiranije evropske države.

Evropska komisija, kada je reč o Bugarskoj, govori o „endemskoj korupciji”, pa je ova država i danas pod specijalnim nadzorom EK u naporima da se sa korupcijom izbori. Samo prošle godine EK je Bugarskoj zbog korupcije obustavila pomoć od skoro milijardu evra, što je bila poruka zvaničnicima EU koji tvrde da Bugarska nije ni ispunila standarde za pridruživanje, i izražavaju zebnju da ni druge balkanske zemlje koje teže ulasku u EU u tome neće uspeti.

Prema istraživanju Transparensi internešnela, korupcije najviše ima u bugarskom pravosuđu, a potom slede parlament, javne institucije, političke partije i policija. Čak 76 odsto Bugara misli da njihova država nije u mogućnosti da se izbori sa korupcijom, a 54 odsto ispitanih građana veruje da biznismeni potplaćuju političare kako bi donosili zakone i odluke koje idu njima u korist.

Ipak, ono što Evropu najviše interesuje jeste kako se troši novac koji iz EU fondova odlazi u Bugarsku radi modernizacije zemlje. A Bugarska je baš na tom testu pala – mahinacije sa SAPARD fondovima (Specijalni pristupni programi za poljoprivrednu i ruralni razvoj) proteklih godina upravo su i dovele do obustavljanja priliva novca iz EU.

Naime, SAPARD fondovi namenjeni su naporima novih članica EU, ali i država kandidata iz bivšeg istočnog bloka da svoju zaostalu poljoprivredu prilagode savremenom načinu proizvodnje. U praksi, novopečeni bugarski „farmeri” su sredstva evropskih poreskih obveznika koristili i na sledeći način: samo u jednoj od prevara, zastareli pogon za obradu mesa najpre je iz Bugarske prebačen saučesnicima u Nemačku, pa potom uvezen u Bugarsku po ceni od pet miliona evra, isplaćenih iz SAPARD fonda. Antikorupcijski timovi EU smatraju da iza ove, ali i brojnih drugih prevara, stoji mreža od najmanje 50 povezanih bugarskih firmi, koje se takođe sumnjiče i da su u EU izvozile kinesko zečije meso sa lažnim deklaracijama.

Početkom prošle godine, bugarska vlada je povukla ambasadorku u Nemačkoj Meglenu Plugčijevu, koju bugarski mediji zovu „Gvozdena Megi”, i imenovala je za potpredsednika vlade zaduženu za kontrolu sredstava iz EU fondova. Ubrzo je usledila i ostavka kontroverznog ministra policije Rumena Petkova, a na čelo bugarske vlade došao je Bojko Borisov. Započeto je nekoliko istraga u vezi sa evropskim novcem, a imunitet od krivičnog gonjenja skinut je desetorici poslanika bugarskog parlamenta. Zbog sumnje da je učestvovao u proneveri novca iz SAPARD fondova, na optuženičkoj klupi našao se i Asen Drumev, bivši direktor bugarskog državnog poljoprivrednog fonda.

Bugarski premijer Borisov uspeo je pre dva meseca u Briselu da isposluje nastavak SAPARD programa, ali uz uslov da Bugarska ovom fondu vrati deo proneverenog novca. Takozvana „dužnička lista” sastoji se od 98 projekata koje je finansirao SAPARD, a nesavesni korisnici evropskog novca moraće fondu da vrate najmanje pet miliona evra.

Mada je istraga o proneverama novca iz SAPARD fondova odvela do samog državnog vrha, mnogi zvaničnici EU veruju da su hapšenja i sudski procesi u Bugarskoj samo „razumna žrtva” i pokriće kako bi sistem nastavio da funkcioniše po starom, imajući u vidu da su Bugarskoj iz EU fondova do 2013. godine obećana podsticajna sredstva u iznosu od gotovo 11 milijardi evra.