Teror, islam i siromaštvo

Od našeg dopisnika 
Oslo, decembra – Stanovnici naše planete danas se najviše plaše terorističkih napada, potencijalnog sukoba između muslimanskog sveta i zapadne civilizacije i, na kraju, siromaštva. Ljudi kao da su preboleli nametnute strahove od raznih virusa. Višegodišnja kampanja o opasnosti od globalnog zagrevanja, dramatično topljenje ledenih površina i santi na Arktiku, planetarnu populaciju brine isto kao i sudbina lanjskog snega. Izgleda da su političari i naučnici jedini zabrinuti nad sudbinom Zemlje zbog klimatskih promena i globalnog povećanja temperature.

Tako bar pokazuju najnovija istraživanja i analize koje je u prvoj polovini novembra uradio norveški ogranak međunarodne agencije „Yougov”. U velikom i opsežnom ispitivanju javnog mnjenja, saradnici ovog instituta pitali su više od 10.000 ljudi iz devet zemalja – čega se najviše plašite? Slučajno odabranim sagovornicima ponuđeno je da rangiraju navedene strahove (terorizam, siromaštvo, ekonomska kriza, klimatske promene, oružje za masovno uništenje, građanski, verski ratovi...) i sačine svoje lične tabele strepnji raspoređujući ih od prvog do desetog mesta.

Ravnodušnost velikih sila

Analitičari agencije „Yougov” uočili su izvesne paradokse i zakonitosti. Kao prvo, u vodećim svetskim silama, SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, narodu „puca prsluk” što naša planeta ima povišenu temperaturu, obični građani najviše strepe od međunarodnog terorizma i sve vidljivijeg sukoba dva potpuno razdvojena sveta – islama i hrišćanstva. Klimatske promene kod stanovnika ovih velikih zemalja nalaze se gotovo na samom dnu lestvice strahova.

Amerikanci tradicionalno i iskustveno drhte na samu pomen reči terorizam. Bojazan od sukoba širih razmera između muslimana i ostatka sveta zauzima drugo mesto na tabeli njihovih strahova. Sledi strepnja od ekonomske krize, masovnog razaranja upotrebom nuklearnog oružja, dok su strahovanja od siromaštva, imperijalizma, nepravednog svetskog sistema, lokalnih i građanskih sukoba, nešto manjeg intenziteta.

(/slika2)Žitelje najmoćnije svetske sile najmanje brine poremećaj klime.

Za razliku od Amerikanaca, Britanci najviše strahuju od mogućeg obračuna dveju civilizacija – islamske i zapadnjačke. Na drugom mestu liste strahovanja nalazi se međunarodni terorizam, dok treću poziciju zauzima bojazan da na planeti polagano nestaju važni resursi. Zapravo, Britanci i Nemci imaju gotovo identične poglede na zbivanja u svetu, podjednako su zabrinuti zbog terorizma, širenja islama i siromaštva. I jedni i drugi su strah od poremećaja na planeti izazvanih promenom klime stavili tek na sedmo mesto.

Sumirajući rezultate istraživanja, analitičari cinično primećuju da će na predstojeći samit o klimi koji će se održati u Kopenhagenu od 7. do 18. decembra neki uticajni svetski državnici doći bez gotovo ikakve podrške u bazi. Ni predsednik SAD Barak Obama, ni nemačka kancelarka Angela Merkel, pa ni engleski premijer Gordon Braun, nemaju iza sebe zabrinute i uplašene građane koji bi im duvali u jedra na velikom skupu političkih lidera koji bi mogli nešto da preduzmu u zaštiti ugrožene planete.

Arapi su indolentni na upozorenja stručnjaka da će samo povećanje prosečne temperature Zemlje za dva stepena naneti ogromne štete ne samo polarnim medvedima i pingvinima na Arktiku. Ispitanici u Saudijskoj Arabiji strah od narušavanja prirodnog klimatskog poretka stavili su tek na deseto mesto, dok su anketirani građani Ujedinjenih Arapskih Emirata za samo jedan podeljak zabrinutiji šta ih čeka kao posledica globalnog otopljavanja. Prosečan Arapin najviše strahuje od upotrebe atomskog oružja, vicešampionsko mesto straha pripalo je siromaštvu, slede strepnje nižeg intenziteta od međunarodnog terorizma, imperijalizma, ogromnog razdora muslimana i hrišćana.

Nordijski strahovi

Sa druge strane, pak, uočava se da su samo žitelji nordijskih zemalja zaista uplašeni baukom koji kruži svetom, baukom zvanim – klimatski poremećaj. No, kako izgleda skandinavska top-lista strahova?

Iako Norvežani, Danci i Finci, na pitanje – čega se najviše bojite, složno odgovaraju da je to (ne)očekivani sudar muslimanske i zapadne civilizacije, kao i opasnost od novih terorističkih napada, Danci opasnost od naglih vremenskih promena stavljaju na visoko treće mesto, Finci tek na stepenicu niže. Norvežani su svoj strah od planetarnog zagrevanja plasirali na petu poziciju. Danci i Finci tvrde da je klimatsko pitanje opasnije od siromaštva, dok se komšije Norvežani više plaše da zapadnu u bedu negoli da se ledene sante na Arktiku i Grenlandu dramatično otope.

Slično reaguju i Šveđani. Na skali strahova najveću težinu ima zebnja da bi planeta uskoro mogla da ostane bez glavnih životnih resursa. Na „švedskom stolu” broj dva je strah od ratnog sukoba islama i ostatka sveta, dok je visoko, trećerangirana bojazan – šta će biti ako se ne zaustavi zagrevanje Zemlje. Tek potom dolazi zabrinutost zbog rastućeg terorizma, siromaštva, globalne ekonomske krize, lokalnih sukoba, građanskih ratova.

„Narod naprosto misli da će dramatične promene klime dovesti do manje katastrofe, užasa od terorizma”, objašnjava rezultate međunarodne ankete profesor i istraživač Peter Burges napominjući da moramo razlikovati dva stepena straha – jedan koji je blizak i realan, i drugi koji je u perspektivi, daleko od naših svakodnevnih života.