Njujork tajms o rusko-bugarsko-srpskom dilu

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 20. januara – Njujork tajms (NYT) analizira posledice sporazuma o izgradnji gasovoda „Južni tok” koji su u petak u Sofiji potpisale Rusija i Bugarska. U članku pod naslovom „Gasovod cementira ruski pritisak na evropsko snabdevanje gasom”, autori NYT sporazum opisuju kao „pakt, potpisan od strane Vladimira V. Putina i njegovog bugarskog kolege Georgija Prvanova”.

NYT tvrdi da će „Južni tok” još više narušiti namere Evropske unije da diverzifikuje svoje energetske izvore, a kao presudan korak u tom pravcu navodi dogovor da Rusija gradi novu nuklearnu centralu u Bugarskoj, što je „prva ruska nuklearka koja će biti podignuta u nekoj zemlji Evropske unije”.

„Sporazum o 'Južnom toku' zadao je novi udarac Nabuku, glavnom gasovodu EU projektovanom u cilju diverzifikacije energetskih izvora i smanjenja zavisnosti od Rusije. Unija namerava da kupuje gas u Iranu i Azerbejdžanu i da ga transportuje preko Turske gasovodima koji bi vodili ka južnoj i zapadnoj Evropi. Svađe oko pravca trasa, finansiranja i kako postupiti sa iranskim nuklearnim programom, odložile su, međutim, taj projekat,” piše NYT uz upozorenje da je i Bugarska, koja se pridružila Uniji pre godinu dana, ujedno član i konzorcijuma Nabuko. Ostali članovi konzorcija Nabuko su Austrija, Turska, Mađarska i Rumunija, nabraja list, a zabrinutost zbog posledica „Južnog toka” i „ruskog kompletiranja monopola na bugarskom tržištu energetike” potkrepljuje Ognjan Minčev, direktor bugarskog ureda Evropskog veća za spoljnu politiku, rečima da se „EU, što je šokantno, ponaša kao naivni posmatrač, potpuno slep za velike strateške promene koje se dešavaju na Balkanu”.

NYT objašnjava da u skladu sa sporazumom o gasovodu „Južni tok”, Rusija i Bugarska imaju po 50 procenata udela u bugarskom delu gasovoda, što prema Mančevu „nije dovoljno za odbranu bugarskih nacionalnih interesa”. Otuda aranžman sa Rusijom može da šteti ne samo bugarskim naporima da diverzifikuju svoje energetske resurse, nego i šire, prenosi list mnjenje analitičara koji u tom kontekstu navode rusku nameru da „preuzme Naftnu industriju Srbije, čime Gazprom povećava svoj uticaj na Balkanu”.

„Ono što fali EU, jeste politička volja da se bavi energetskim problemima i gura Nabuko napred”, citira u zaključku Njujork tajms mišljenje tog „nezavisnog analitičara” – Boruta Grgiča, koga list američkoj i široj publici predstavlja kao „direktora Instituta za strateške studije, nezavisnog centra za politiku iz Ljubljane, Slovenija”.

Na stranu što pomenuti „nezavisni centar” diše na jaslama vlade premijera Janeza Janše, jer su slovenački mediji davno problematizovali rad Grgičevog „nevladinog instituta” koji crpi izdašna sredstva iz slovenačkog budžeta. Zanimljivo je da NYT propušta da primeti i da je Grgiča teško promovisati u „nezavisnog analitičara zbivanja na Balkanu”, ne samo zato što je angažovan kao dugogodišnji savetnik slovenačkog ministarstva spoljnih poslova nego radi i kao „lični savetnik Agima Čekua”, o čemu je nedavno pisalo i sarajevsko „Oslobođenje”.

„Proamerički savetnik i njegov bedni honorar”, pisala je ljubljanska „Mladina” o Grgiču još 2005, secirajući lik i delo „savetnika koji povremeno prati na putovanjima ministra Dimitrija Rupela tokom poseta srednjeazijskim državama” a čijem je „nezavisnom institutu” Rupelovo ministarstvo tada platilo 10 miliona slovenačkih tolara (oko 42.000 evra i to bez raspisivanja javnog konkursa!) za „pripremu analiza, pisanih priloga, članaka i sl.”. Grgič, američki đak (diplomirao na Stanfordu), ministra Rupela je čak savetovao tokom razgovora koje je vodio sa liderima nekih država. Sam Grgič sebe reklamira kao „nevladin think-tank usmeren na promociju inovativnih političkih rešenja”. Uoči povratka iz Vašingtona u Ljubljanu radio je kao analitičar u „Atlantskom savetu”, objavljujući povremeno članke u „International Herald Tribun-u” i „Financial Times-u” u kojima zastupa gledišta bliska američkom predsedniku Bušu. Ne krije da je jastreb u diplomatiji, pa tako i „Mladina” upozorava da Grgič u svojim člancima „Rusiju tera s Balkana”, traži da se Evropa borbenije uključi u probleme bezbednosne politike a za diplomatiju EU piše da je „papirnati tigar”. Sve to je Grgiča kvalifikovalo da postane glasnogovornik kosovske državnosti i Čekuov čovek „za spoljnopolitička pitanja”.