Slovenija spremna na konfrontaciju sa Rusijom

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana – Jugoslaviju je sahranila srpska politika prema Kosovu, to je teza kojom je slovenački ambasador u Rusiji Andrej Benedejčič predstavio u Moskvi akcente šestomesečnog predsedavanja Slovenije Evropskom unijom. Kako prenose ljubljanski mediji, ambasadorovi odgovori na pitanja domaćina „uopšte nisu bili milozvučni za ruske uši”, posebno jer Benedejčič nije odoleo „izazovu” novinara Rojtersa koji je problematizovao oklevanje prethodnih „predsedništava EU koja su se sporije odazivala kada je trebalo podržati druge države u sporovima s Moskvom”.

Tu treba naglasiti da je slovenačko predsedništvo EU iz Ljubljane već poslalo u svet protesnu izjavu povodom zatvaranja regionalnih kancelarija Britanskog saveta u Ruskoj Federaciji. U toj izjavi u kojoj, „u ime EU”, izražava „zabrinutost” i „opomenu” službenoj Moskvi; slovenački zvaničnici su se pobrinuli da rečenu izjavu podrže i države koje nisu u EU, odnosno države kandidati i one u „stabilizaciono-pridružitvenom procesu i mogući kandidati za članstvo” kao što su Hrvatska, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Gruzija. Sudeći prema pomenutoj izjavi i nastupu ambasadora Benedejčiča u Moskvi, Slovenija „po pitanju Kosova i u odnosu prema Rusiji sledećih meseci neće voditi politiku u rukavicama”, zaključuje „Delo”. „Što se tiče Slovenije, biću sasvim otvoren”, kazao je Benedejčič okupljenima u dvorani evropske komisije u Moskvi. „Kao nekadašnja jugoslovenska republika imamo specifičan pogled na situaciju – verujemo da nekadašnje Jugoslavije više nema zbog politike Beograda prema Kosovu. Mislimo da je u prošlosti učinjeno mnogo štete i da je krajnje vreme za rešenje”, naglasio je Benedejčič i dodao da je budućnost regiona u Evropskoj uniji, „čemu niko ne oponira, niti Rusija”, stoga je „Kosovo evropski problem par ekselans”.

Na pitanje ruske novinarke da Srbija, a s njom dakle i Kosovo – nisu deo EU i da zato nema nikakvu osnovu da samovoljno rešava to pitanje koje spada pod nadležnost SB UN, Benedejčič odgovara da Savet bezbednosti prema osnivačkom aktu Ujedinjenih nacija ima „glavnu odgovornost za osiguravanje međunarodnog mira i bezbednost”, ali da to „ne znači da SB UN tu ima ekskluzivno pravo”.

Novinari su pomenuli i strahovanje da bi Kosovo, sistemom domina, posledično moglo da izazove proglašenje nezavisnosti u gruzijskim pokrajinama Abhaziji i Južnoj Osetiji te Pridnjestrskoj republici u Moldaviji, ali je Benedejčič na taj, kako piše „Delo” – „glavni ruski kontraargument kosovskoj nezavisnosti”, uzvratio tvrdnjom da je „veoma iznenađen da sad naprasno svi žele da budu kao Balkan, pa sad najednom svi svoja iskustva hoće da porede sa nečim što je još koliko pre jedne decenije tretirano kao nešto posebno”. Slovenački ambasador je upozorio domaćine u Moskvi da su primedbe na nezavisnost Kosova, jer bi to moglo opasno da utiče na Severni Kavkaz, „preterane”.