Španci sa strancima u Londonu

Jedan od najboljih desnih bekova današnjice Mađar Laslo Nađ (28) neće igrati za svoju reprezentaciju na Evropskom prvenstvu za rukometaše. Robusni igrač je kao razlog za odbijanje da se pridruži nacionalnoj selekciji naveo želju da se odmori i da više vremena provede s porodicom. Međutim, između redova ove vesti jasno može da se pročita da je Nađ prelomio i da je između Mađarske i Španije izabrao drugu opciju!

Naime, levoruki tobdžija odavno je dobio ponudu Španske rukometne federacije da igra za „crvenu furiju”, u čijoj ligi, braneći boje Barselone, nastupa od 2001, kada je došao iz PIK Segeda. Ukoliko se ovaj međureprezentativni transfer realizuje biće samo jedan u nizu kada je rukomet u pitanju, a u poslednje dve godine treći veliki u kojem su Španci strana koja „kupuje”. Naime, propisi Svetske rukometne federacije (IHF) dozvoljavaju da jedan igrač tokom karijere nastupi za više reprezentacija budući da je jedini uslov da od poslednje zvanične utakmice za prethodnu selekciju prođe najmanje tri godine.

U slučaju Lasla Nađa on bi bio „slobodan” 21. juna 2012. jer je poslednji meč za Mađare odigrao 21. juna ove godine protiv Slovačke u kvalifikacijama za šampionat Starog kontinenta u Austriji. To se u svakom slučaju uklapa u viziju Španaca koji su se jasno i glasno namerili na zlato na Olimpijskim igrama u Londonu avgusta 2012. S obzirom da su im polako ali sigurno počeli da manjkaju vrhunski igrači, ponajviše zbog velikog broja stranaca u domaćem šampionatu, shvatili su da im je za ostvarenje pomenutog cilja potrebno nešto više od domaćih igrača. Rešenje su našli na stranom tržištu.

Tako je Španija, koja je jedino „zlato” na velikom takmičenju osvojila 2005. na Svetskom prvenstvu u Tunisu (ovo joj je ujedno i jedina svetska medalja a pored nje ima i po tri evropska srebra i olimpijske bronze) počela da „najmi” neke od najboljih svetskih igrača, kao što je uostalom radila i ranije. Podsećanja radi za nju su igrali Talent Dušebajev, Andrej Ščepkin...

Temelj za London udarili su početkom 2008. kada je obelodanjeno da je naš nekadašnji reprezentativac Arpad Šterbik (30), najbolji svetski igrač u izboru IHF 2005, postao „Španac”, čime je i zvanično rešena enigma oko njegovog odbijanja da brani za nas. Dugogodišnji golman Sjudad Reala (došao u ovaj klub 2004. iz mađarskog Vesprema) poslednji put branio je za naš državni tim na Evropskom prvenstvu u Švajcarskoj 2006, a za novu selekciju debitovao je 1. novembra ove godine mečom protiv svetskog i olimpijskog prvaka Francuske (23:23).

S Šterbikom na golu Španci su odbranu učinili gotovo granitnom, pa su se odmah bacili u pronalaženje napadača. Tananost na bekovskim pozicijama prvo su pojačali angažovanjem Sergeja Rutenke (28), vrsnog levog beka koji je već pokazao da je slab na primamljive ponude drugih reprezentacija, pogotovo ako igra i u njihovoj ligi. Reprezentativnu karijeru počeo je u Belorusiji u čijem je glavnom gradu Minsku rođen. Ipak, nedugo posle prelaska u Gorenje, a potom i Celje počeo je da brani boje Slovenije, čiji je godinama bio jedan od najboljih igrača, a uvek najbolji strelac. Najubojitiji igrač EP u Švajcarskoj 2006. (51 pogodak) poslednji put igrao je za Slovence na SP u Nemačkoj 2007, a prelaskom iz Celja u Barselonu promena i nacionalnih boja bila je samo pitanje dana. To je ozvaničeno istog dana kao i u Šterbikom slučaju 27. januara 2008, s tim što će Rutenka za Špance steći pravo da zaigra 30. januara 2010, dan pre kraja Evropskog prvenstva u Austriji.

Treća tranša u ovom španskom poslu sasvim izvesno biće Laslo Nađ. S ovom trojicom „najamnika” i sa solidnim snagama iz domaćih redova Španija će, gotovo sigurno, još neko vreme ostati u vrhu svetskog rukometa. Međutim, teško je oteti se mišljenju da bi, da nije bilo infuzije sa strane, vrlo zapala u krizu.

Takođe, ono što najviše bode oči u ovom slučaju je još jedan dokaz da kada neka zemlja odluči da bez kapi znoja dođe do vrhunskog igrača postojeći propisi joj omogućavaju da to i ostvari. Najveću žrtvu, jasno je svima, podnosi država koja ima „odličnu robu”, a pri tom delimično i zbog svoje krivice dođe u situaciju da su joj dojučerašnje uzdanice okreću leđa. Na žalost u tu grupu spada i Srbija koja je samo u poslednje tri godine izgubila Arpada Šterbika (Španija), Danijela Šarića (BiH), Nenada Puljezevića, Nikolu Eklemovića i Milorada Krivokapića (Mađarska), Bojanu Popović i Katarinu Bulatović (Crna Gora)...

Novo Bojičić