Grčka dužna 300 milijardi evra

Prema izveštajima agencija 
Atina, Brisel – Dužna svetu 300 milijardi evra, Grčka je danas izložena strahovitim stranim i domaćim pritiscima da što pre razreši egejsku finansijsko-ekonomsku krizu – najtežu unutar evro-zone od njenog osnivanja 1999. godine.

Mračan rendgenski snimak grčke privrede i finansija: nezaposlenost oko 18 odsto, budžetski deficit (12,7 odsto) – inače četiri puta veći od limita u evro-zoni, javni dug oko 135 odsto bruto društvenog proizvoda... izbio je u žižu međunarodne pažnje nakon dužničke krize Dubaija i loših ocena međunarodnih kreditnih rejting agencija.

Da li je Grčka u stanju da samostalno i odgovorno servisira spoljni dug, skreše javnu potrošnju, zavede red u poreskom sistemu, iskoreni korupciju...?

Briselska familija, globalne berze i domaći sindikalni pokreti imaju oprečne procene sposobnosti Papandreuove vlade da se u skoroj budućnosti izbori sa krizom.

Premijer Jorgos Papandreu insistirao je u četvrtak uveče u Briselu da je Grčka odgovorna zemlja koja će izvršiti sve svoje finansijske obaveze i koliko već početkom 2010. godine početi sa radikalnim ekonomskim reformama.

„Grčka ima solidnu ekonomiju i spremna je na radikalne privredne reforme. U sledeće četiri godine, Grčka će oboriti budžetski deficit ispod tri odsto – koliko je zacrtani standard za članice EU. Nema govora da će sadašnje teškoće izazvati izlazak Grčke iz evro-zone”, poručio je Papandreu liderima briselske familije. On je istovremeno najavio da će u ponedeljak saopštiti precizan plan ekonomskih promena u egejskoj državi.

Okupljeni lideri EU iznijansirano su odreagovali na Papandreuovo obećanje hitnog plana protiv privrednog poniranja najslabije ekonomije južnog krila EU.

Švedski premijer Fredrik Rajnfeld – inače predsedavajući EU – istakao je da je „grčki problem bazično domaća stvar koja se mora rešiti odlukama na domaćem terenu”. Nemačka kancelarka Angela Merkel smatrala je da „briselska zajednica ima zajedničku odgovornost prema problemima sa kojima se suočava pojedinačna zemlja-član”. Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu izjavio je juče u intervjuu francuskom „Figarou” da će Atina učiniti „sve što je neophodno da ne bude primorana da se za finansijsku pomoć obrati Međunarodnom monetarnom fondu”.

Svetske berze juče nisu imale mnogo razumevanja za obećanja grčkog političkog vrha da će se čeono sukobiti sa krizom.

„Krajnje je vreme da grčki političari sa velikih reči pređu na dela. Pitanje je da li i grčki premijer razume u kakvoj ozbiljnoj ekonomskoj situaciji je zemlja”, izjavio je predstavnik kreditne agencije „Fič” agenciji „Blumberg”. „Grčka i Irska su među državama koje su u ekonomski nedopustivoj situaciji, koja može dovesti do nelikvidnosti i čak izlaska iz evro-zone do kraja iduće godine”, procenila je juče „Standard banka”.

Najava drastičnih ekonomskih reformi naišla je već na ogorčeni otpor grčkih sindikalnih organizacija.

„Nema varijante da će grčka radnička klasa platiti cenu izlaska iz krize”, upozorio je predstavnik Udruženja grčkih sindikalista Statis Anestis.

Da pridobije blagoslov domaće političke arene za predstojeće reforme, Jorgos Papandreu je za utorak zakazao, za grčke prilike inače retki, sastanak predstavnika svih vodećih partija . Četvorica lidera vodećih opozicionih grčkih partija već su prihvatili poziv za sastanak sa Papandreuom iduće sedmice, prenosi dnevnik „Katimerini”.