S Čavićem dve medalje, a bez njega tri

Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 14. decembra – Do letošnjeg Svetskog prvenstva u Rimu između našeg plivanja, bar onoga što se tiče međunarodnih uspeha, i Milorada Čavića, našeg rodoljuba iz Amerike, s pravom je stajao znak jednakosti. A onda je u Večnom gradu zasijala i Nađa Higl.

Na tek završenom Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Istanbulu naš najbolji plivač svih vremena nije učestvovao. Dao je sebi zaslužen odmor, ali je bio tu da posavetuje one koji su plivali u dvorani „Abdi Ipekči”, vrlo uspešno preuređenoj za ovu priliku u plivalište.

– Prava mera za poređenje onoga što je naše plivanje postiglo u Istanbulu je Rijeka prošle godine. Tada smo, na istom ovom takmičenju s Čavićem imali dve medalje, a ovde bez njega tri – naglašava sportski direktor Plivačkog saveza Srbije Mladen Kapor. – Da je on plivao, razume se, imali bismo više medalja. Međutim, prešli smo onu granicu kada je cilj bio da se napreduje. Sada treba da opravdavamo ovo što smo do sada postigli, da se tu stabilizujemo, stvorimo standarde i onda nastavimo dalje. Naš savez je, u granicama svojih mogućnosti, doprineo da na ovakvim takmičenjima imamo 11-12 plivača, među kojima ima onih koji vuku napred, a ima i onih koji skupljaju iskustvo da bi kroz neku godinu oni preuzeli tu ulogu. Bilo bi idealno da stignemo dotle da imamo od 15 do 20 plivača. Naše prisustvo se već primećuje, a sa tim brojem predstavnika već bismo bili prava ekipa. Ima odličnih pokazatelja da će to biti tako, jer se ovde, u Istanbulu, na svakom koraku videlo veliko zajedništvo među njima.

Nađa Higl je potvrdila da njen blesak nije bio meteorski, nego da je istinska zvezda. Zauzela je drugo mesto u svojoj jačoj disciplini (200 prsno), što se i očekivalo od nje, jer je jesenas pobeđivala u Svetskom kupu. Bila je odlična i na dvostruko kraćoj stazi, koja joj je slabija strana. Istina, nije ušla u finale, ali je popravila državni rekord, pa je jasno da i tu napreduje.

A ovde su do svojih prvih medalja u seniorskoj konkurenciji došli juniorski šampioni Ivan Lenđer (treći u Čavićevoj disciplini 100 delfin) i Čaba Silađi (treći na 50 prsno). Kao i Higlova i oni su potpuno domaći proizvod.

– Javnost, razume se, uspehe meri po broju osvojenih medalja. Međutim, do toga može da se dođe i sticajem okolnosti, pa stručnjaci, ne umanjujući značaj trofeja, veću pažnju obraćaju na rezultat. I mi možemo da budemo zadovoljni onim što su pokazali naši plivači u celini. Naravno, neko pruži manje što se očivalo od njega, ali se i to lakše podnosi kad je član ekipe. Pažnju privuku oni s medaljom, pa se nečije 30. mesto i ne zapazi, a on to lakše preboli – naglašava Kapor.

Prošle godine u Rijeci Nađa Higl je bila 23. na 200 prsno i 43. na 100. I mogla je mirno da nastavi da radi i konačno je mukotrpni rad počeo da donosi rezultate. Samo za godinu dana se od statiste na velikim takmičenjima preobrazila u glavnu junakinju – kao u bajci. Zašto ne bi iduće godine bila izatkana još jedna slična. A ako pričekamo i malo duže ništa strašno – važno je da dočekamo. Toliko smo dugo maštali da se neko od naših probije u svetski vrh, da godina ili dve ne znači ništa, bitno je da smo na dobrom putu.

Za moćnu odskočnu dasku naš savez se već izborio. Beograd će u leto 2011. biti domaćin Evropskog juniorskog prvenstva u plivanju, skokovima u vodu i sinhronom plivanju. Uz širu podršku ta prilika bi mogla lepo da se iskoristi.

-----------------------------------------------------------

Francuzi krenuli od nule

Kako bi moglo da se radi Kapor je ukazao na Francusku. U Istanbulu su njeni plivači osvojili 11 medalja (šest zlatnih, dve srebrne i tri bronzane) i bili treći u ukupnom plasmanu. Srbija je 15, a da je plivao Čavić bila bi za desetak mesta više.

– Oni su 1998. potpuno pali i tada su podvukli crtu. Postavili su visoke standarde i evo ih u vrhu. Mi, naravno, nemamo toliki potencijal kao oni, ali je vrlo bitno šta sebi postavimo kao cilj – naglasio je Mladen Kapor, nekada naš najbrži plivač.

Ivan Cvetković