Amerikanci ponovo sa „timom snova”

Amerikanci od 1994. i Toronta nisu bili prvi na svetskim prvenstvima: 1998. i 2002. zlatne medalje je osvajala Jugoslavija, a 2006. najsjajnije odličje pripalo je Španiji.

Ako bi u Turskoj stigle na najvišu stepenicu pobedničkog postolja američke NBA zvezde onda ne bi morale 2011. da učestvuju u kvalifikacijama za londonsku Olimpijadu i imale bi dug letnji odmor.

Kobi Brajant je, maltene odmah po osvajanju prvog mesta na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. rekao da se „šansa da predstavljam svoju zemlju ne propušta, i ako me hoće ja sam spreman i za Mundijal 2010. u Turskoj i za Olimpijadu u Londonu 2012.”

Ova Brajantova izjava značajno je olakšala posao Džeriju Kolanđelu, direktoru selekcije SAD, jer kad najbolji među najboljima ne dovodi u pitanje nošenje dresa sa nacionalnim grbom, ostalima će biti znatno teže da pronađu eventualne razloge za otkaze.

Kolanđelo već u svom „tefteru” ima i verbalne prijave sve samih vrhunskih asova poput Lebrona Džejmsa, Karmela Entonija, Dvejna Vejda, Dvajta Hauarda, Krisa Pola, Krisa Boša i Derona Vilijamsa.

Kao što se i Francuska revolucija prvo odigrala u glavama filosofa, tako su i pragmatični Amerikanci, shvativši promenu odnosa snaga u međunarodnom basketu, jasno odredili put kojim treba da se ide da bi se stiglo do lovorika. Vaspostavljena ideja vodilja u odabiranju košarkaša je glasila: igraće se za ime države koje piše na grudima, a ne za sopstveno na leđima, a glavni principi biće dobrovoljnost i želja da se brane reprezentativne boje. Zbog takvog pristupa, posle decenijskog lutanja i osvojeno je „zlato” u Pekingu.

U SAD se 2010. očekuje vrelo košarkaško leto jer ugovori ističu Džejmsu, Vejdu, Bošu... Početak priprema je planiran za sredinu jula na mini kampu u Las Vegasu i Kolanđelo je rekao da će biti pozvani isključivo „oni koji su rešili statusne probleme”. Skraćivanje spiska na 14 ili 16 košarkaša, tj. za „akciju Turska” dogodiće se u drugoj nedelji avgusta.

Kada bi berza bila isključivi pokazatelj vrednosti, onda bi šampionat bio besmislen, jer u igri brojki „Ameri” sa oko pola milijarde dolara nemaju premca: prvi sledeći su naši protivnici u grupi Argentinci sa zbirnim učinkom ugovora nešto višim od sedamdeset miliona dolara, praćeni Špancima (65.000.000) i Francuzima (60.000.000).