„Sovjetski Švajcarci“ dobro stoje

Kraj godine je pravo vreme za svođenje najrazličitijih računa, pa i onih koji kazuju ko je koliko para zaradio, nasledio, proćerdao, oteo, uštedeo... Tom linijom je krenuo i švajcarski list „Bilan“ sastavljajući spisak 300 najbogatijih žitelja „najbankarskije“ države na svetu. Tačnije onih koji, prema poreskoj prijavi, imaju više od 100 miliona „švajcaraca“. Iako nikada nije ni bilo sumnje da u Švajcarskoj ima onih koji baš i ne moraju da paze na svaku paru, ipak treba istaći podatak da se na računima svega 4,4 odsto tamošnjih žitelja nalazi čak 60 procenata ukupnog bogatstva zemlje.

Ono što je u najnovijem spisku „Bilana” izazvalo posebnu pažnju belosvetskih znatiželjnika jeste činjenica da se na njemu, i to na visokim pozicijama, nalazi i jedan broj takozvanih – „sovjetskih Švajcaraca“. Pod ovim nazivom podrazumevaju se, uglavnom, novopečeni ruski biznismeni koji su tranziciju u najvećoj državi na svetu (iz devedesetih, postsovjetskih, godina prošlog veka) iskoristili da dobro napune sopstvene džepove, a potom život nastave tamo gde je nepristojno bilo koga propitivati o poreklu imovine – naravno u Švajcarskoj.

Tako treću poziciju na listi „Bilana“, a prvu u ciriškom kantonu, zauzima Viktor Vekselberg. Iako je ovaj poznati oligarh tokom finansijske krize koja još uvek drma našu planetu izgubio oko tri milijarde švajcarskih franaka, može i dalje da raspolaže sa sasvim solidnih osam do devet milijardi.

Na 14. poziciji je Dmitrij Ribolovljov. Dotični nije preterano punio stranice novina koje se bave skandalima, takozvanih novo-Rusa, a ni protekla godina mu baš i nije bila preterano uspešna – izgubio je oko dve milijarde. Ipak, to ga nije omelo da se na listi „Bilana“ nađe na 14. mestu sa bogatstvom procenjenim na pet–šest milijardi švajcarskih franaka.

Inače, „Bilan“ je bogate Švajcarce (domaće i dođoše) klasifikovao u više kategorija: bogati uopšte, bogate dame, najbogatiji po kantonima, najuspešniji... i tome slično. Upravo u kategoriji najuspešnijih je Vjačeslav Kantor, nastanjen u Ženevi, čije je bogatstvo u protekloj godini naraslo za zavidnih 30 procenata i sada se procenjuje na 1,5 milijardi.

Interesantna je i kategorija u kojoj se nalaze oni koji su, na ovaj ili onaj način, tokom protekle godine uspeli da se uguraju u krug švajcarskih milionera. A među takvima su Guljnara Karimova, kćerka predsednika Uzbekistana Islama Karimova i stalni predstavnik svoje zemlje u evropskom štabu Ujedinjenih nacija. Tu je i Genadij Timčenko, suvlasnik jedne naftne trgovačke kompanije, potom Vasilij Anisimov, poreklom iz Almatija, najvećeg grada u Kazahstanu, kao i njegov zemljak i bivši gradonačelnik Almatija Viktor Hrapunov.  

„Novo-Rusi“ polako ipak prestaju da budu svetska atrakcija. Bogatstvo koje su stekli na ko zna koje sve načine već je godinama u finansijskim tokovima zapadnih finansijskih kuća koje mnogo ne pitaju za njegovo poreklo. Lovci na senzacije sete ih se tek kada se upletu u neki skandal. Ili, kao u slučaju „Bilana“, kada se premerava čiji je konto u banci – duži.