Tajni rat protiv komaraca

Da li zato što su komarci toliko brzi, a ambrozija velika štetočina ili iz drugih razloga, tek Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je odlučilo da larve i korov uništava po hitnom postupku i da partnere u tom ratu bira i sa njima pregovara iza zatvorenih vrata – bez prethodnog javnog poziva.I strategija i taktika ostale bi tajna da se nije umešao revizor. Istina, tek pošto je „rat” završen i pošto je svako dobio svoj deo plena.

Prva revizija budžeta otkrila je da je pomenuto ministarstvo, ovaj zaista koristan posao za građane, ipak, obavilo mimo zakona. Umesto da raspiše tender i svoje saborce izabere pred očima javnosti, odnosno poreskih obveznika koji to i plaćaju, nabavke koje su vredele više od 300 miliona dinara obavilo je kroz pregovarački postupak – pogađanjem sa po jednom firmom. Nakon toga je s proleća 2008. suzbijanje ambrozije ugovorom poverilo „Ciklonizaciji” za 168,9 miliona dinara (i pride bitku protiv krpelja za 38,9 miliona dinara), a suzbijanje larvi komaraca „Mivi” za 132,9 miliona dinara. Novac po ovim ugovorima isplaćivan je i u vreme tadašnjeg, ali i sadašnjeg ministra.

Da li će neko prekršajno ili krivično odgovarati, da li će ostati bez posla ili funkcije – ostaje da se vidi. Dok revizor ne podnese prijave, a ostali nadležni u lancu „ne presude”.

Istine radi, pregovaranje nije bilo omiljeni postupak nabavki iz državne kase samo Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Valjda ne računajući da će revizor jednog dana konačno početi da radi i znajući za nemoć drugih institucija. Pre svega Uprave za javne nabavke (jer kad nema raspisanog postupka, naručilac nije na radaru Uprave i Komisije za zaštitu prava), mnogi naručioci su se poslednjih godina sve češće odlučivali da nikoga ni o čemu ne obaveštavaju i poslove poveravaju kroz pregovore sa jednom firmom. Uz najčešći izgovor da je ona jedina na tržištu ili da je nabavka bila hitna.

Dok je posle donošenja novog zakona u prvom polugodištu uočen pozitivan trend ukrupnjavanja nabavki, udeo pregovaračkih postupaka ostao je visok – 28 odsto. Samo četiri odsto je oglašeno, a čak 24 odsto registrovanih nabavki obavljeno je kroz pregovaranje bez prethodnog objavljivanja. U više od polovine pregovaralo se sa tačno određenim ponuđačem, ukazuju analize Uprave za javne nabavke.

Taj problem nijeublažen ni donošenjem novog zakona koji naručioca obavezuje da objavi obaveštenje o izboru najpovoljnije ponude u „Službenom glasniku” i na portalu javnih nabavki. I da navedešta namerava da kupi, od koga i šta je bio osnov za pregovaranje.

–Na ovaj način, potencijalni ponuđači koji nisu znali za nabavku mogu lako da saznaju ko sa kim namerava da zaključi ugovor zato što „niko drugi u zemlji ne može da isporučineko dobro, uslugu ili radove”. Ukoliko to nije tačno i ukoliko bi da je nabavka bila javna i oni konkurisali za ovaj posao, mogu u roku od osam dana da ulože zahtev za zaštitu prava i spreče da se neregularan postupak kruniše ugovorom. Jer, ništav je svaki ugovor zaključen posle osnovane žalbe –kaže Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke.

Međutim, izgleda da ponuđači nisu prepoznali kakav im je moćan instrument stavljen na raspolaganje.

– Zato ih pozivamoda kada u „Službenom glasniku” ili na portalu javnih nabavki vide takva obaveštenja,da ihpažljivo pročitaju. Možda baš njihov konkurent pokušava da dobije posao na osnovu netačne tvrdnje da jesamo on kadar da ponudi traženo. A to mogu vrlo lako da spreče tako štoće u zahtevu za zaštitu prava pružiti dokaze da i oni, takođe, mogu da obave taj posao, da državi prodaju robu ili pruže usluge – objašnjava Jovanović i ukazuje da je u Hrvatskoj, uvođenjem takvog mehanizma prevencije, zastupljenost pregovaračkih postupaka znatno smanjena.

Osimizgovora da nijedna druga firma ne može da obavi nekiposao, među omiljenimopravdanjimanaručilacajestei „hitnost” nabavke,zbog čega nema vremena za raspisivanje tendera. Neki svesno čekaju da vreme iscuri. Tako se događa da se so za ulice i puteve nabavlja u decembru, kad je led već prekrio asfalt.

–Po zakonu,naručilacbi Upravi trebalo da dostavlja izveštaje ukojima navodi razloge hitnosti,što mnogi ne učine. Ipak, kadadobijemo izveštaj,ukoliko uočimo nepravilnost, odnosno posumnjamo da nije postojao osnov za „hitnost”, dostavljamo izveštaj Državnoj revizorskoj instituciji, Ministarstvu finansija (Sektor za budžetskureviziju i inspekciju),koje je nadležno za nadzor nad sprovođenjem zakona, kao i organu nadležnom za naručioca, recimo gradskom sekretarijatu za zdravstvo ako je reč o gradskimkliničko-bolničkimcentrima.Od početka godine takve nepravilnosti uočene su u ugovorima ukupne vrednosti oko sto miliona evra – kaže Jovanović.

Činjenica da je Državna revizorska institucija dobila te izveštaje pre nego što sastavi plan revizije za 2010. godinu,otvara mogućnost da neke naručioce koji se učestalo odlučuju na pregovaračke postupkepo hitnosti ili nabavke velike vrednosti obavljaju bez tendera, uvrste na listu za reviziju u sledećoj godini.

Ako ništa drugo, važno je preventive radi. Možda neko i odustane od pregovaračkih namera.

Vesna Jeličić