Devojčica žrtva borbe sa istorijskim pamćenjem

Od našeg dopisnika
Moskva, 20. decembra – Brojnim žrtvama Drugog svetskog rata u čiju je čast podignut Memorijal slave u gruzijskom gradu Kutaisi, juče su se pridružile još dve – osmogodišnja devojčica i njena majka koje su bile suviše blizu u trenutku kad je spomenik srušen.

Odluku o rušenju doneo je gruzijski predsednik Sakašvili obrazlažući je potrebom da se na tom mestu podigne nova zgrada za Gruzijski parlament. Rušenje je bilo predviđeno za 21. decembar, rođendan Mihaila Sakašvilija i Josifa Staljina, ali gotovo jednodušna reakcija javnosti – potomaka izginulih u ratu, kao i kompletne opozicije koja je ponovo dobila priliku da se ujedini protiv Sakašvilija, naterala ga je da ubrza realizaciju svoje ideje.

Iako je Ministarstvo inostranih poslova izjavilo da „poštuje žrtve Drugog svetskog rata”, i da nije reč ni o kakvom rušenju, već o „obnovi” spomenika koji je „veoma postradao devedesetih godina, u periodu kad su se u Gruziji odvijali događaji koje je inspirisala Rusija (misli se na ratove sa Abhazijom i Južnom Osetijom), pa je zato neophodno obaviti određene obnove”, spomenik je srušen juče, na brzinu i očigledno bez poštovanja pravila bezbednosti, što je dodatno uznemirilo gruzijsku javnost.

Mihail Sakašvili vratio se zato hitno iz Kopenhagena, smenio gubernatora oblasti i naredio istragu, ali ga to nije oslobodilo odgovornosti u očima sunarodnika – gruzijska opozicija obećala je masovne proteste, a rušenje spomenika nazvala „aktom vandalizma i pljuvanjem na dušu svih veterana rata, ne samo Gruzije”.

Lider opozicionog pokreta „Beli” Timur Šašiašvili izjavio je da se „parlament u Kutaisi gradi na krvi ne samo boraca nego i maloletne dece”.

Ovaj postupak gruzijskih vlasti izazvao je burnu reakciju i u Rusiji gde je nekoliko omladinskih organizacija i pokreta protestovalo ispred gruzijske ambasade u Moskvi. Rusko ministarstvo inostranih poslova nazvalo je rušenje memorijala „aktom državnog vandalizma koji vređa osećanja svakog civilizovanog čoveka”. U saopštenju koje je objavljeno na sajtu Ministarstva kaže se da je time „bačen izazov svetskoj javnosti koja je samo dan ranije u Rezoluciji Generalne skupštine UN izrazila zabrinutost zbog pokušaja skrnavljenja ili rušenja spomenika podignutih onima koji su se borili protiv nacizma u Drugom svetskom ratu”.

Konstantin Kosačov, predsednik Komisije za međunarodne odnose Državne dume Rusije rekao je da je rušenje spomenika provokacija ravna proglašenju Stjepana Bandere herojem Ukrajine. Reagovali su i Ministarstvo odbrane i Duma.

Ministarstvo inostranih poslova Gruzije nazvalo je stav Moskve „prljavom navikom” da se stalno meša u unutrašnje stvari drugih država.

Rušenje memorijala u gradu Kutaisi nije prvi slučaj uništavanja sećanja na pobednike u Drugom svetskom ratu u državama nastalim od republika SSSR-a. Veoma burnu reakciju izazvalo je svojevremeno (2007) rušenje Bronzanog vojnika u Talinu što je dovelo do izbijanja masovnih nereda i sukoba sa policijom zbog čega je bilo uhapšeno više od hiljadu ljudi, a jedan čovek je poginuo.

U Letoniji je predloženo da se donese zakon koji dozvoljava prenošenje ili demontiranje spomenika oslobodiocima od fašizma, a u Litvaniji se vodi borba za demontiranje memorijalnog kompleksa sovjetskim vojnicima u Viljnusu. U Taškentu je u novembru demontiran spomenik Zaštitniku otadžbine, u Ukrajini su skinute zvezde na Monumentu slave i spomeniku Prvoj konjičkoj diviziji Buđonog...
Spomenik građanima Gruzije izginulim u Velikom otadžbinskom ratu podignut je 1980. godine. U ratu je učestvovalo 700 hiljada vojnika iz ove sovjetske republike i gotovo polovina se nije vratila kući.

Ljubinka Milinčić