Tadić sutra predaje kandidaturu Srbije

Predsednik Srbije Boris Tadić danas će u Stokholmu zvanično predati zahtev Srbije za članstvo u Evropskoj uniji premijeru Švedske Frederiku Rajnfeltu, čija zemlja predsedava EU do 1. januara 2010. Zahtev bi, zatim, trebalo da bude upućen Savetu ministara EU, pred kojim bi trebalo da se nađe verovatno u februaru, u vreme kada će uniji predsedavati Španija. Ukoliko bude jednoglasnosti među ministrima, zahtev za kandidaturu biće, potom, prosleđen Evropskoj komisiji, koja treba da izradi mišljenje o spremnosti Beograda za kandidatski status.

Zemlja koja želi da postane kandidat za člana EU dobija iz EK upitnik, sa nekoliko hiljada pitanja, na koja treba da odgovori. Srbija se, prema tvrdnji nekih njenih zvaničnika, uveliko priprema za taj posao. Iz zemalja u regionu već su dobijeni upitnici koje je njima komisija slala, tako da se ovde umnogome već zna šta bi sve komisija mogla da pita. Otuda i uverenje da će odgovori na upitnik biti sastavljeni „u rekordnom roku”.

Kandidatura za članstvo u EU prvi je korak u procesu evropske integracije posle Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a podnosi se obično po njegovom stupanju na snagu ili tokom procesa ratifikacije. Kad je reč o Srbiji, kojoj SSP još nije odblokiran, podsetimo da su Evropska komisija i Evropski parlament prethodno ocenili da je dobro primenjen Prelazni trgovinski sporazum, čime je, prema oceni stručnjaka, praktično ispunjen i uslov za dalju proceduru.

B.Čpajak

--------------------------------------------------------------

Bilt: Pravi trenutak za podnošenje zahteva Srbije

Od našeg stalnog dopisnika

(/Slika2)Brisel – Karl Bilt, šef švedske diplomatije i predsedavajući Saveta ministara Evropske unije, ocenio je juče u Briselu da današnje podnošenje zahteva za članstvo Srbije u EU dolazi u pravom trenutku.

„Da li mislim da je pogodan trenutak za kandidaturu Srbije? Odgovor je da. Verujem da imamo novi momentum na Balkanu i da je to veoma važno”, kazao je Bilt. Ocenjujući rezultate šestomesečnog švedskog predsedavanja koje ističe 31. januara on je istakao da su procesi pridruživanja EU na zapadnom Balkanu ponovo pokrenuti posle godina provedenih u blokadi i da je to bila namera Švedske.

„Sve je bilo blokirano. Ništa se nije pomeralo. Blokada do blokade, od juga do severa, od zapada do istoka. Svi su samo blokirali jedni druge. Takvi događaji nose potencijalnu opasnost za domaće političke prilike u tim zemljama i odvedu ih u pogrešnom smeru, što bi bilo problematično u budućnosti. Među prioritetima švedskog predsedavanja bilo je deblokirati i pokrenuti zapadni Balkan. Imam utisak da danas ponovo imamo pokretanje procesa pridruživanja EU u svim državama regiona. Na početku našeg predsedavanja primili smo kandidaturu Islanda, a danas očekujemo da će Srbija predati zahtev za članstvo. Mislim da sada imamo drugačija osećanja, drugu psihologiju, da ponovo imamo momentum i novu brzinu, a to je veoma važno” objasnio je Bilt.

On je dodao da Srbija ima razloga da iskoristi povoljan trenutak u EU posle stupanja na snagu Lisabonskog ugovora i posle stupanja na snagu bezviznog režima putovanja za njene građane i deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma, ali i da ne zaboravi na obaveze prema Tribunalu u Hagu.

„Savet ministara EU odlučuje na bazi izveštaja glavnog tužioca Serža Bramerca. Ako bi trebalo teorijski da odgovorim onda bih rekao da ako bi Bramercov sledeći izveštaj pokazao drastično pogoršanje saradnje Beograda sa tribunalom, onda bi to imalo posledice na pridruživanje. Ali mislim da niko to ne očekuje”, rekao je šef švedske diplomatije i nagovestio da će Stokholm za šest meseci pristati na početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

V. Jokanović

--------------------------------------------------------------------

Ivan Vejvoda: Ovo je pravi trenutak

Ovo je pravi trenutak za podnošenje zahteva za pristupanje EU jer mnogo je učinjeno, čak mnogo više nego što je uobičajeno za zemlje koje preduzimaju taj korak. Narodna skupština i državne ustanove, ministarstva i vladina kancelarija za evropske integracije su ispunile mnoge neophodne obaveze koje je godišnji izveštaj Evropske komisije u oktobru pohvalio više nego ikada ranije. Građansko društvo i nevladin sektor dali su neprocenjiv doprinos naporima demokratizacije društva što je u Briselu i zemljama članicama takođe uočeno. Zemlje članice EU u velikoj većini su prethodnih meseci i danas podržale ovaj korak jer znaju da trajne stabilnosti i mira na Balkanu nema bez članstva, što skorijeg, svih zemalja regiona. Kada predsednik Tadić danas uruči zahtev za pristupanje EU predsedniku švedske vlade Rajnfeldu biće to znak za nastavak započetih demokratskih procesa.

Ozvaničenje zahteva za članstvo u EU još je jedan znak privrženosti proevropske vlade onom što jeste osnovni prioritet unutrašnje i spoljne politike Srbije. Unutrašnje politike, jer sve počiva na naporima da se Srbija kao država i društvo demokratizuje i modernizuje. Demokratski reformski napori ka stvaranju demokratske političke kulture, osavremenjivanju ustanova u svim oblastima politike, privrede i društva jesu pre svega u opštem, javnom interesu. Srbija jeste evropska zemlja i tu gde je pola milijarde građana Evrope i 27 zemalja članica jeste i kuća Srbije.

Vlada Zorana Đinđića je na početku 2003. godine nameravala da krajem te godine, a posle Solunskog samita juna 2003. potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju kako bi krajem 2004. podnela zahtev za pristupanje EU. Svaki mesec bio je dragocen za Srbiju i njene građane kojima je u većini bilo do povratka u normalnost moderne Evrope. Tragedija se dogodila 12. marta 2003. godine. Činjenica je da Srbija kandidaturu podnosi otprilike pet godina kasnije nego što su demokratske snage prvobitno to nameravale.

---------------------------------------------------------------

Slobodan Samardžić: Čega Srbija treba da se odrekne

Svaka država koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) može da podnese zahtev za sticanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. Državno rukovodstvo Srbije iskoristilo je takvu formalnu mogućnost. Sasvim je drugo pitanje koje su realne šanse da se ovaj zahtev pozitivno reši. U slučaju Srbije takve šanse ravne su nuli za neodređeno dugo vreme.

Do sada se nije dogodilo da neka država zatraži kandidaturu a da proces ratifikacije SSP-a nije ni započeo. Da podsetimo, samo je Srbija ratifikovala ovaj sporazum, ali ne i 27 država članica EU i Evropski parlament. Štaviše, posle odobrenja stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, Savet ministara je izričito utvrdio da će tek na leto 2010. godine dati zeleno svetlo za početak inače dugoročnog procesa ratifikacije SSP-a u državama članicama. Ovakvu preporuku Savet ministara će dati tek pošto Srbija ispuni veći broj uslova od kojih su najviše nejasni uslovi koji zavise od političke procene organa EU i uticajnijih država članica. To su pre svega takozvana puna saradnja sa Haškim tribunalom, faktička saradnja sa Kosovom kao nezavisnom državom (takozvana regionalna saradnja) i verovatno njena spremnost da pristupi NATO-u.

Postavlja se pitanje zašto su neke države članice ohrabrile Srbiju da podnese kandidaturu. U toj činjenici naše državno rukovodstvo nalazi najjače propagandno uporište za taj čin. Do sada je Srbija dobijala minimalne povlastice od EU samo kada se odricala svojih vitalnih državnih interesa. Potpisivanje SSP-a usledilo je posle odricanja Srbije od svoje čvrste politike na Kosovu i Metohiji. Vizna liberalizacija je usledila posle odricanja Srbije od svojih građana u južnoj pokrajini. Šta je bio politički uslov za odobrenje čina podnošenja kandidature? Najverovatnije blagonaklon stav Srbije prema ustavnim promenama u Bosni i Hercegovini kojima treba promeniti ustavni status Republike Srpske.

Osnovno pitanje nije šta Srbija dobija podnošenjem kandidature već čega sve kao država treba da se odrekne zarad minimalnih ustupaka koji ni najmanje ne doprinose osnovnom cilju, ulasku u Evropsku uniju.