Тадић сутра предаје кандидатуру Србије

Председник Србије Борис Тадић данас ће у Стокхолму званично предати захтев Србије за чланство у Европској унији премијеру Шведске Фредерику Рајнфелту, чија земља председава ЕУ до 1. јануара 2010. Захтев би, затим, требало да буде упућен Савету министара ЕУ, пред којим би требало да се нађе вероватно у фебруару, у време када ће унији председавати Шпанија. Уколико буде једногласности међу министрима, захтев за кандидатуру биће, потом, прослеђен Европској комисији, која треба да изради мишљење о спремности Београда за кандидатски статус.

Земља која жели да постане кандидат за члана ЕУ добија из ЕК упитник, са неколико хиљада питања, на која треба да одговори. Србија се, према тврдњи неких њених званичника, увелико припрема за тај посао. Из земаља у региону већ су добијени упитници које је њима комисија слала, тако да се овде умногоме већ зна шта би све комисија могла да пита. Отуда и уверење да ће одговори на упитник бити састављени „у рекордном року”.

Кандидатура за чланство у ЕУ први је корак у процесу европске интеграције после Споразума о стабилизацији и придруживању, а подноси се обично по његовом ступању на снагу или током процеса ратификације. Кад је реч о Србији, којој ССП још није одблокиран, подсетимо да су Европска комисија и Европски парламент претходно оценили да је добро примењен Прелазни трговински споразум, чиме је, према оцени стручњака, практично испуњен и услов за даљу процедуру.

Б.Чпајак

--------------------------------------------------------------

Билт: Прави тренутак за подношење захтева Србије

Од нашег сталног дописника

(/Slika2)Брисел – Карл Билт, шеф шведске дипломатије и председавајући Савета министара Европске уније, оценио је јуче у Бриселу да данашње подношење захтева за чланство Србије у ЕУ долази у правом тренутку.

„Да ли мислим да је погодан тренутак за кандидатуру Србије? Одговор је да. Верујем да имамо нови моментум на Балкану и да је то веома важно”, казао је Билт. Оцењујући резултате шестомесечног шведског председавања које истиче 31. јануара он је истакао да су процеси придруживања ЕУ на западном Балкану поново покренути после година проведених у блокади и да је то била намера Шведске.

„Све је било блокирано. Ништа се није померало. Блокада до блокаде, од југа до севера, од запада до истока. Сви су само блокирали једни друге. Такви догађаји носе потенцијалну опасност за домаће политичке прилике у тим земљама и одведу их у погрешном смеру, што би било проблематично у будућности. Међу приоритетима шведског председавања било је деблокирати и покренути западни Балкан. Имам утисак да данас поново имамо покретање процеса придруживања ЕУ у свим државама региона. На почетку нашег председавања примили смо кандидатуру Исланда, а данас очекујемо да ће Србија предати захтев за чланство. Мислим да сада имамо другачија осећања, другу психологију, да поново имамо моментум и нову брзину, а то је веома важно” објаснио је Билт.

Он је додао да Србија има разлога да искористи повољан тренутак у ЕУ после ступања на снагу Лисабонског уговора и после ступања на снагу безвизног режима путовања за њене грађане и деблокаде Прелазног трговинског споразума, али и да не заборави на обавезе према Трибуналу у Хагу.

„Савет министара ЕУ одлучује на бази извештаја главног тужиоца Сержа Брамерца. Ако би требало теоријски да одговорим онда бих рекао да ако би Брамерцов следећи извештај показао драстично погоршање сарадње Београда са трибуналом, онда би то имало последице на придруживање. Али мислим да нико то не очекује”, рекао је шеф шведске дипломатије и наговестио да ће Стокхолм за шест месеци пристати на почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом.

В. Јокановић

--------------------------------------------------------------------

Иван Вејвода: Ово је прави тренутак

Ово је прави тренутак за подношење захтева за приступање ЕУ јер много је учињено, чак много више него што је уобичајено за земље које предузимају тај корак. Народна скупштина и државне установе, министарства и владина канцеларија за европске интеграције су испуниле многе неопходне обавезе које је годишњи извештај Европске комисије у октобру похвалио више него икада раније. Грађанско друштво и невладин сектор дали су непроцењив допринос напорима демократизације друштва што је у Бриселу и земљама чланицама такође уочено. Земље чланице ЕУ у великој већини су претходних месеци и данас подржале овај корак јер знају да трајне стабилности и мира на Балкану нема без чланства, што скоријег, свих земаља региона. Када председник Тадић данас уручи захтев за приступање ЕУ председнику шведске владе Рајнфелду биће то знак за наставак започетих демократских процеса.

Озваничење захтева за чланство у ЕУ још је један знак привржености проевропске владе оном што јесте основни приоритет унутрашње и спољне политике Србије. Унутрашње политике, јер све почива на напорима да се Србија као држава и друштво демократизује и модернизује. Демократски реформски напори ка стварању демократске политичке културе, осавремењивању установа у свим областима политике, привреде и друштва јесу пре свега у општем, јавном интересу. Србија јесте европска земља и ту где је пола милијарде грађана Европе и 27 земаља чланица јесте и кућа Србије.

Влада Зорана Ђинђића је на почетку 2003. године намеравала да крајем те године, а после Солунског самита јуна 2003. потпише Уговор о стабилизацији и придруживању како би крајем 2004. поднела захтев за приступање ЕУ. Сваки месец био је драгоцен за Србију и њене грађане којима је у већини било до повратка у нормалност модерне Европе. Трагедија се догодила 12. марта 2003. године. Чињеница је да Србија кандидатуру подноси отприлике пет година касније него што су демократске снаге првобитно то намеравале.

---------------------------------------------------------------

Слободан Самарџић: Чега Србија треба да се одрекне

Свака држава која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) може да поднесе захтев за стицање кандидатуре за чланство у Европској унији. Државно руководство Србије искористило је такву формалну могућност. Сасвим је друго питање које су реалне шансе да се овај захтев позитивно реши. У случају Србије такве шансе равне су нули за неодређено дуго време.

До сада се није догодило да нека држава затражи кандидатуру а да процес ратификације ССП-а није ни започео. Да подсетимо, само је Србија ратификовала овај споразум, али не и 27 држава чланица ЕУ и Европски парламент. Штавише, после одобрења ступања на снагу Прелазног споразума, Савет министара је изричито утврдио да ће тек на лето 2010. године дати зелено светло за почетак иначе дугорочног процеса ратификације ССП-а у државама чланицама. Овакву препоруку Савет министара ће дати тек пошто Србија испуни већи број услова од којих су највише нејасни услови који зависе од политичке процене органа ЕУ и утицајнијих држава чланица. То су пре свега такозвана пуна сарадња са Хашким трибуналом, фактичка сарадња са Косовом као независном државом (такозвана регионална сарадња) и вероватно њена спремност да приступи НАТО-у.

Поставља се питање зашто су неке државе чланице охрабриле Србију да поднесе кандидатуру. У тој чињеници наше државно руководство налази најјаче пропагандно упориште за тај чин. До сада је Србија добијала минималне повластице од ЕУ само када се одрицала својих виталних државних интереса. Потписивање ССП-а уследило је после одрицања Србије од своје чврсте политике на Косову и Метохији. Визна либерализација је уследила после одрицања Србије од својих грађана у јужној покрајини. Шта је био политички услов за одобрење чина подношења кандидатуре? Највероватније благонаклон став Србије према уставним променама у Босни и Херцеговини којима треба променити уставни статус Републике Српске.

Основно питање није шта Србија добија подношењем кандидатуре већ чега све као држава треба да се одрекне зарад минималних уступака који ни најмање не доприносе основном циљу, уласку у Европску унију.