Barak Obama na pragu istorijske pobede

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21.  decembra – Presednik Obama je na pragu velike političke pobede – i istorijske promene u socijalnoj politici Amerike – posle noćašnjeg prvog izglasavanja u Senatu predloga zakona o reformi zdravstvenog osiguranja. Time je savladana najvažnija prepreka za konačno usvajanje ključne reforme koja će omogućiti da elementarnu zdravstvenu zaštitu dobije oko 30 miliona Amerikanaca koji dosad to nisu sebi mogli da priušte.

Glasanje je obavljeno u jedan posle ponoći, u dekoru snežne blokade Vašingtona (oluja je u subotu donela oko 60 centimetara belog pokrivača), nakon tronedeljne ogorčene debate ne samo između senatora dve partije, Republikanske i Demokratske, već i polemika u redovima samih demokrata. Da bi zakon, uz jednoglasno protivljenje 40 republikanaca, prošao, bilo je neophodno da za njega glasa svih 58 demokrata plus dva bliska im nezavisna senatora, što je na kraju ipak obezbeđeno, ali tek uz krupne političke ustupke.

Ovaj predlog je već usvojen u Predstavničkom domu, a u Senatu mu preostaju još dva formalna izglasavanja, da bi, posle završne redakcije u zajedničkom komitetu oba doma Kongresa, bio upućen na potpis predsedniku. Očekuje se da ovaj zakon Obama proglasi u prvom novogodišnjem obraćanju naciji.

Višemesečna debata o ovoj reformi, koja ovoj naciji treba da obezbedi ono što se u drugim zemljama sa kojima se poredi podrazumeva – (skoro) univerzalno zdravstveno osiguranje – osvetlila je duboki jaz između konzervativne i liberalne Amerike i ogolila funkcionisanje ovdašnjeg političkog sistema, ulogu lobija u njemu i moć takozvanih „specijalnih interesa”, u ovom slučaju privatne industrije zdravstvenog osiguranja koja godišnje obrće oko dva i po biliona (2.500 milijardi) dolara.

Republikanci su ovaj zakon nastojali da miniraju upravo uz pomoć ove industrije koja je finansirala kampanju svojevrsnog zastrašivanja javnosti kroz televizijske reklame da će im biti gore nego dosad, da neće moći da se leče i slično. Žrtva te kampanje je i „javna opcija” – na kraju se odustalo od ideje državnog osiguranja kao konkurencije privatnom.

Ovaj kompromis će zato bez osiguranja ostaviti još oko 20 miliona Amerikanaca, uglavnom sa društvene margine. Novi zakon će, međutim, sprečiti praksu osiguravajućih kuća da onima koji su (uglavnom preko poslodavaca) već osigurani kad se razbole polise otkazuju sa obrazloženjem da u momentu zaključivanja ugovora nisu prijavili neko, obično bezazleno, „prethodno stanje” – neku minornu bolest. Zbog toga je mnogima razbolevanje bilo put u finansijsku propast.

Novi zakon ovo menja utoliko što će zdravstveno osiguranje sada umesto privilegije postati pravo. Obama je tako pred uspehom koji je izmicao svim američkim predsednicima, još od Teodora Ruzvelta sa početka prošlog veka. Poslednji koji je pokušao da sprovede sličnu reformu bio je Bil Klinton, 1996 godine.

Za realizaciju novog sistema predviđeno je da se potroši 871 milijarda dolara tokom deset godina.

Kasne noćne sednice i cela debata najnapornija je svakako bila najstarijem senatoru, demokrati iz Virdžinije Robertu Birdu, koji je prošlog meseca proslavio 92. rođendan, i koji se kreće uz pomoć invalidskih kolica. Njegov glas je, međutim, bio neophodan, jer samo sa 60 „za” demokrate mogu da spreče „filibaster”, parlamentarnu opstrukciju republikanaca.

Posleponoćno izglasavanje je i posthumna pobeda jesenas preminulog senatora Edvarda Kenedija, koji je tokom cele svoje višedecenijske političke karijere bio zagovornik univerzalnog zdravstvenog osiguranja. Noćašnje glasanje sa galerije Senata pratila je i njegova udovica Viktorija Kenedi.