Srbi na meti operacije „Status”

Kosovska policijska služba i Unmik pripremili su plan delovanja pod nazivom „Status”, koji bi stupio na snagu u slučaju da kosovska vlast jednostrano proglasi nezavisnosti Kosova i Metohije. Postojanje plana, koji je ocenjen kao „fleksibilan” i „primenjiv u svim opcijama”, potvrđeno je „Politici” u Glavnoj komandi u Prištini. Takođe, navodi se da se planom predviđa pružanje zaštite i sigurnosti svim stranama, odnosno svim ljudima u multietničkim i monoetničkim sredinama, a važio bi na celoj teritoriji Kosova.

Pozadina nastanka ovog plana je u činjenici da koliko god zapadni zvaničnici koji se zalažu za što brže proglašenje nezavisnosti Kosova požuruju utvrđivanje statusa istovremeno su svesni kakve bi posledice po bezbednost mogla da izazove takva odluka. Deo zapadnih vlada tu zabrinutost povezuje sa nezadovoljstvom kosovskih Albanaca ukoliko dođe do prolongiranja takve odluke, dok ostali smatraju da bi jednostrano proglašena nezavisnost pokrajine izazvala otpor Srba na Kosovu.

Portparol regionalnog KPS-a za Kosovsku Mitrovicu Besim Hoti objašnjava za „Politiku” da bi na osnovu sporazuma Kfora, Unmik policije i KPS u vanrednim situacijama prvo reagovala policija, a ukoliko policijski komesar proceni da je potrebna vojna pomoć, u akciju bi se uključile i snage NATO-a u sastavu Kfora. On podvlači da policija u svakom slučaju očekuje i traži podršku lokalnih vlasti, ali i građana „u prvom redu”.

General Robert Bund, komandant nemačkog kontingenta od 2.200 vojnika u sastavu NATO-a na Kosovu i Metohiji, u intervjuu za „Dojče vele” rekao je juče da je situacija na Kosovu „mirna ali nije stabilna”. Obrazlažući svoju procenu, on je preneo uverenje da narod na Kosovu „zna da nikada u istoriji nije bio bliže mogućoj istorijskoj odluci i da ništa neće moći da omete njihovu odluku, naročito ne odlaganje”. Nemački general je upozorio da su stanovnici Kosova svo svoje poverenje poklonili Evropi i SAD i da su njihova očekivanja velika.

Ovaj plan procurio je u javnost u trenutku kada se sve češće čuju najave da će jednostrana nezavisnost Kosova biti proglašena već sledećeg meseca. U intervjuu za program na albanskom jeziku britanskog Bi-Bi-Sija predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići juče je rekao da se nada da će „februar biti vreme kada će se dogoditi ovaj istorijski zaokret”. Najavljujući da će za određivanje datuma biti neophodne još neke konsultacije, predsednik kosovske skupštine je rekao da će posle njih kosovska skupština nezavisnost proglasiti deklaracijom, kojom će istovremeno tražiti međunarodno priznavanje Kosova.

I američki državni sekretar Kondoliza Rajs juče je ukazala na „izvesnu opasnost koja leži u odlaganju onoga što treba da bude učinjeno, a to je rešavanje statusa Kosova”. Rajsova misli da bi bilo dobro sačekati rezultate izbora u Srbiji, ali je rekla da će „u jednom trenutku morati da se donese teška odluka, čije je odlaganje neće učiniti lakšom”.

U Ministarstvu za Kosovo i Metohiju „Politika” nije uspela da dobije odgovor šta o operaciji „Status” misle državni funkcioneri zaduženi za pitanja pokrajine. Ali predsednik SNV-a Milan Ivanović kaže za „Politiku” da je plan međunarodnih snaga „pravljenje računa bez krčmara”. On upozorava da, ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti, „pada” Rezolucija 1244 SB, kao i dokumenti koji regulišu prisustvo svih međunarodnih civilnih i vojnih snaga u pokrajini.

„To znači prestanak legitimiteta Kfora, Unmika i KPS, a mi se istog momenta vezujemo za svoju državu, sa kojom smo u tesnoj vezi svih ovih godina”, zaključuje Ivanović. Lider SNV-a kaže da uopšte neće da komentariše plan, jer je ubeđen da se Beograd istog momenta „svim snagama stavlja na stranu Srba”.

Iako portparol KPS-a za Kosovsku Mitrovicu negira da se može ponoviti pogrom nad srpskim stanovništvom od 17. aprila 2004, predstavnik SNV-a Rada Trajković je zabrinuta zbog postojanja ovog novog plana, „jer su sve nemire na Kosmetu obično diktirali neformalni centri preko političkih lidera kosovskih Albanaca i ekstremnih albanskih grupacija”.

„I 17. mart se dogodio u saradnji sa određenim tajnim službama. Setimo se da su tada pripadnici Kosovske policije iz redova Albanaca napadali Srbe, a Srbi su se opredeljivali za svoje sunarodnike. Cela akcija spasavanja srpskog življa odvijala se po nacionalnoj pripadnosti”, podseća Trajkovićeva i izražava nadu da „naše bezbednosne snage imaju blisku saradnju sa Kforom”.

I lider Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović smatra da bi raspoređivanje američkih vojnika i policajaca na sever Kosova bio jako „loš potez”. On tvrdi da upravo takva namera stoji iza plana Kfora i KPS-a i podseća da su se američki vojnici i policajci na severu Kosova od 1999. godine do danas kretali sa specijalnim propusnicama, kao i da su 1999. i 2000. godine, kada su bili na severu, stalno izbijali sukobi i incidenti sa njima.

On je za Fonet rekao da bi mnogo delotvornije bilo da američki vojnici budu raspoređeni u albanskim sredinama, „zbog velikog prijateljstva i uvažavanja, ali i uticaja koji bi tamo imali”. Što se tiče teritorija na kojima žive Srbi, Oliver Ivanović podseća da se na severu već nalazi kontingent vojnika, ali da je u skladu sa planom KPS-a i Kfora, koji se „već primenjuje na terenu”, pojačano i prisustvo Unmik-policajaca. „Trebalo je da oni, pre mesec ili dva, zauzmu policijske stanice na severu, ali su u poslednjem momentu zaključili da bi to bila provokacija za lokalno stanovništvo, pa su odustali”, rekao je Ivanović.