Panika na svetskim berzama

Svetske berze više ne kriju paniku zbog daljeg, neizvesnog kursa američke privrede.

Strahujući da najjača privreda sveta neumitno klizi u recesiju, u koju bi mogla da povuče sve koji posluju s njom, investitori su juče širom globalnog finansijskog tržišta nastavili besomučno da prodaju iole rizične akcije i time basnoslovno obaraju vrednost vodećih industrija.

Strmoglav pad vrednosti akcija na vodećim berzama u Evropi, Aziji i SAD, nagnao je juče američku Centralnu banku, poznatiju kao Federalna uprava rezervi (Fed), na vanrednom sastanku borda – da snizi baznu kamatnu stopu za celih 0,75 odsto (sada iznosi 3,5 odsto) ne bi li tako podstakla sve sporiji privredni rast SAD. Odluka o najnovijem snižavanju bazne kamatne stope – četvrtom od prošle jeseni i njenom najvećem pojedinačnom obaranju od 1984. godine, očekivala se iduće sedmice kada je i inače bio zakazan redovni sastanak upravnog odbora Feda. Najnoviji potez sve više kritikovanog guvernera Feda, Bena Bernankea, da iziđe u susret zahtevima američkog biznisa, već je ocenjena kao svež dokaz slabosti tamošnjeg finansijskog sistema, „načetog” prošlog leta krahom hipotekarnog tržišta.

Bazna kamatna stopa u SAD sada je celih 0,75 odsto niža od kamatne stope Evropske centralne banke, što američki dolar čini dodatno neprivlačnim investicionim instrumentom.

Globalni investitori nastavili su tako juče „bežaniju” sa američkog finansijskog tržišta. Prema najnovijim podacima Volstrita, sa američkog finansijskog tržišta samo prošlog novembra izneto je oko 15,34 milijardi dolara.

Inače, berzanski analitičari se razilaze u tumačenjima šta je prošlog petka pokrenulo sunovrat indeksa akcija na berzama u Evropi, Aziji i SAD, najpogubniji od jula 2002. godine. Prošlonedeljna objava ogromnih gubitaka uzdanica finansijskog tržišta SAD: vodeće američke banke Siti grupe i najveće brokerske firme na svetu „Meril Linč” najverovatniji su pokretači zebnje svetskih berzi da je recesija u SAD neizbežna. Siti banka je, inače, otpisala 18 milijardi duga hipotekarnih potraživanja, smanjila dividendu za 41 odsto, ukinula 4.200 radnih mesta i najavila prodaju preferencijalnih akcija stranim investitorima za 14,5 milijardi dolara. Istovremeno, „Meril Linč” je objavio rekordni gubitak od 16,7 milijardi dolara, nakon otpisa imovine na poslovima s rizičnim hipotekarnim hartijama. Cena akcija „Meril Linča” pala je u međuvremenu 5,2 odsto .

Prošlonedeljni plan američkog predsednika Džordža Buša o stvaranju stimulativnog ekonomskog paketa u vrednosti 140-150 milijardi dolara i najava Feda da će preduzeti „značajne dodatne korake” na planu kamatnih stopa takođe nisu impresionirali investitore širom sveta.

Evropske berze juče su zabeležile gubitke od oko 350 milijardi dolara, koliko inače iznosi bruto nacionalni dohodak Grčke i Mađarske zajedno, javile su agencije.

Zastrašeni posledicama vezanosti za trgovinu sa posustalom američkom privredom, investitori širom Azije juče su posebno panično reagovali: berza u Bombaju bila je juče čitav sat zatvorena odlukom vlade u Nju Delhiju.

Bojazan od daljeg zastoja američke i svetske privrede uzrokovao je juče novi pad cene nafte, zlata i niza drugih sirovina.