Uzročnici krize i dalje u igri

Svoj životni san Nebojša Bjelotomić (32) odsanjao je na višegodišnjem letu Beograd-Boston-Beograd. Ostala zbivanja su se sama od sebe uklopila u potonju slagalicu.

S harvardskom diplomom za biomedicinsko in ženjerstvo zaseo je, pre nepunu godinu, u stolicu direktora „Fudžicua” za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Ko je izgubio, a ko dobio – nauka ili menadžment?

Očigledno je da ovaj mlađani poslovni čovek nije poslušao ni vlastiti unutarnji glas da se posveti istoriji i arheologiji, ni preporuku čuvenog Čarlsa Kantora, jednog od preteča u iscrtavanju karte ljudskog genoma, da nastavi koračanje stazom istraživanja u biomedicini.

Zašto ste izabrali sadašnje zanimanje, ako ste mogli da uspete kao biohemičar? Jeste li se, možda, pokajali?

Nisam se pokajao ni u jednom momentu. Oblast kojom sam se bavio na osnovnim studijama i na početku svoje karijere držala me je daleko od kuće. Ukoliko čovek u biomedecinskom inženjerstvuželi da se praktično bavi aktuelnim temama, to svakako ne može u Srbiji. Životu u Srbiji, u Beogradu, uz porodicu i prijatelje, dao sam i dajem prioritet u odnosu na karijeru u oblasti u kojoj sam se školovao.

Kako se „Fudžicu” rve sa svetskom krizom? Koje je suštinske korake do sada preduzeo?

Vremenski epicentar svetske krize bila je prošla jesen, kada je „Fudžicu” objavio preuzimanje „Simensovog” udela u zajedničkojkompaniji. Odtada na krizu odgovara,pre svega,merama interne transformacije u globalnog igrača na tržištu informatičkih tehnologija. Ujedno,koristi krizu za proširenje i pregrupisavanje dabi što spremnije dočekao ponovni uzlet tržišta.

Zbog čega su se razdvojili „Fudžicu” i „Simens”? Koji su razlozi tome kumovali, znajući da je spajanje svojevremeno razglašeno na velika zvona?

Deset godina, koliko je ovaj „brak” trajao, jako je dug period sa aspekta poslovanja u oblasti informatičkih tehnologija, i kada je 1999.započeta ova saradnja je ujedno i bila oročena na deset godina. „Simens” je u tom periodu odlučio da smanji svoje angažovanje i u ovom, i u sektoru komunikacija, i okrene se bazičnim granama. „Fudžicu” je, međutim, jošpojačao prisustvo u IT sektoru, pa je potpuno preuzimanje doskora zajedničke kompanije praktično zadovoljilo interese oba dotadašnja akcionara.

Smatrate li da je bilo uputno i korisno zamrznuti ili smanjiti ulaganja u informatičke tehnologije? Šta je kompanija u kojoj radite uradila?

Naprotiv, smatram da je to kontraproduktivno, iako shvatam da pojedine organizacije jednostavno nisu imale drugog izbora. Informatičke tehnologije pomažu u kontroli troškova i poslovanja, što je u teškim vremenima posebno značajno, pa smanjivanje ili zamrzavanje ulaganja u resurse koji to obezbeđuju daje suprotan efekat od planiranog. Bilo da su u pitanju država i njene institucije, veliko ili malo preduzeće, informatičke tehnologije pomažu im da bolje sagledaju sopstveno funkcionisanje i da ga optimizuju prema okolnostima. Informatičke tehnologije su, takođe i osnova za komunikacije sa tržištem, korisnicima i klijentima, i svaki zaostatak na tom polju može dugoročno da šteti organizaciji.

„Fudžicu” je u ovom periodu, delom i zbog toga što su informatičke tehnologije naš proizvod i temelj za pružanje usluga, pojačao investicije u nove tehnologije i inovacije koje povećavaju njihovu vrednost za krajnje korisnike.

Da li ste pretrpeli gubitke 2009. poslujući u Srbiji?

Gubitke nismo pretpeli, ali je teško govoriti i o zaradi. Naše tržište je bilo u konstantnom padu cele godine i optimizacijom sopstvenog poslovanja, bez smanjenja broja zaposlenih, uspeli smo da nadomestimo manji promet,a samim tim i zaradu. Godina na izmaku, naročito u prvom delu, bila je u poslovnom pogledu veoma izazovna i teška.

Očekujete li boljitak dogodine? Na čemu zasnivate svoja predviđanja i nadanja?

Da, optimizam je uvek neophodan, iako ne očekujem mnogo vidljivih promena na bolje u poslovnoj klimi sledeće godine. Bez obzira što neki pokazetlji ispoljavajupozitivne trendove, globalno i lokalno, mislim da do suštinskih promena nije došlo, i da su uzročnici krize i dalje u igri, globalno a naročito lokalno. Nadam se da da ćemo i svet i mi u 2010. naporno raditi i uspeti da stvorimo uslove za ponovni realan rast, ali istinski, na osnovu rasta proizvodnje i usluga a ne na osnovu finansijskog inženjerstvai nerealne potrošnje. U narednoj godini predviđam stagnaciju i nadam se suštinskim strukturnim promenama koje će nas dovesti u poziciju da ostvarimo napredak na duže staze.

Navedite ključne putokaze i glavne proizvode kompanije u sledećih nekoliko godina – u svetu i kod nas? Čime nameravate da nadmašite suparnike?

Opšti trend u IT-ju je sve veći akcenat na pružanju usluga i isporuci rešenja, pored ponude proizvoda. Kompanija odavno prati taj trend i u narednim godinama će se,upravo,tako pozicionirati. Godinama unazad je naša osnovna prednost bila poslovanje u Evropi, gde su smešteniistraživanjei razvoj i proizvodnja – što nas u ovoj branši i dalje izdvaja. Osim što smo zadržali tu prednost, prelaskom u stopostotnovlasništvo „Fudžicua”ušli smo u globalnu porodicu firmi koje sada upotpunjuju našu ponudu i ekspertizu.

Glavni proizvodi će, kao što predviđanja analitičkih kuća kazuju, biti serveri i uređaji za skladištenje i čuvanje rezervnih kopija podataka. U ponudisada imamo i kvalitetne industrijske skenere i štampače, ali i rešenja za specifične industrije. Naša kompanijaje, primera radi, jedan od vodećih svetskih dobavljača rešenja za maloprodaju, a u Finskoj je glavni nosilac projekta uvođenja elektronskog zdravstvenog kartona. Smatramo da se korisnici u sve većoj meri posvećuju svojoj osnovnoj delatnosti, i nama kao svojim partnerima od poverenja mogu da prepuste brigu o procesima koji se zasnivaju na informacionim tehnologijama.

Koje vrline i mane krase mlade poslovne ljude u informatičkim tehnologijama? Imate li utisak, vlastiti pre svega, da vam je najjače gorivo neprestana napetost?

Od vrlina izdvajam dinamičnost i kreativnost. Informatičke tehnologije su od nastanka u neprekidnom ibrzomtransformisanjui napredovanju. Zbog toga ljudi koji rade u ovom sektoru moraju da steknu i usavršesposobnost za brzo prilagođavanje i uklapanje. Ritam čestih promena,svakako,stvara izvesnu napetost, ali je pre vidim kao sastavni deo takvog okruženja i profesije, nego kao gorivo. Meni su najslađe pobede koje izvojujem protiv samog sebe. Neprestano ali racionalno širenje zone ličnog komfora je izazov koji namećem sebi i koji me goni.