Узрочници кризе и даље у игри

Свој животни сан Небојша Бјелотомић (32) одсањао је на вишегодишњем лету Београд-Бостон-Београд. Остала збивања су се сама од себе уклопила у потоњу слагалицу.

С харвардском дипломом за биомедицинско ин жењерство засео је, пре непуну годину, у столицу директора „Фуџицуа” за Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину. Ко је изгубио, а ко добио – наука или менаџмент?

Очигледно је да овај млађани пословни човек није послушао ни властити унутарњи глас да се посвети историји и археологији, ни препоруку чувеног Чарлса Кантора, једног од претеча у исцртавању карте људског генома, да настави корачање стазом истраживања у биомедицини.

Зашто сте изабрали садашње занимање, ако сте могли да успете као биохемичар? Јесте ли се, можда, покајали?

Нисам се покајао ни у једном моменту. Област којом сам се бавио на основним студијама и на почетку своје каријере држала ме је далеко од куће. Уколико човек у биомедецинском инжењерствужели да се практично бави актуелним темама, то свакако не може у Србији. Животу у Србији, у Београду, уз породицу и пријатеље, дао сам и дајем приоритет у односу на каријеру у области у којој сам се школовао.

Како се „Фуџицу” рве са светском кризом? Које је суштинске кораке до сада предузео?

Временски епицентар светске кризе била је прошла јесен, када је „Фуџицу” објавио преузимање „Сименсовог” удела у заједничкојкомпанији. Одтада на кризу одговара,пре свега,мерама интерне трансформације у глобалног играча на тржишту информатичких технологија. Уједно,користи кризу за проширење и прегруписавање даби што спремније дочекао поновни узлет тржишта.

Због чега су се раздвојили „Фуџицу” и „Сименс”? Који су разлози томе кумовали, знајући да је спајање својевремено разглашено на велика звона?

Десет година, колико је овај „брак” трајао, јако је дуг период са аспекта пословања у области информатичких технологија, и када је 1999.започета ова сарадња је уједно и била орочена на десет година. „Сименс” је у том периоду одлучио да смањи своје ангажовање и у овом, и у сектору комуникација, и окрене се базичним гранама. „Фуџицу” је, међутим, јошпојачао присуство у ИТ сектору, па је потпуно преузимање доскора заједничке компаније практично задовољило интересе оба дотадашња акционара.

Сматрате ли да је било упутно и корисно замрзнути или смањити улагања у информатичке технологије? Шта је компанија у којој радите урадила?

Напротив, сматрам да је то контрапродуктивно, иако схватам да поједине организације једноставно нису имале другог избора. Информатичке технологије помажу у контроли трошкова и пословања, што је у тешким временима посебно значајно, па смањивање или замрзавање улагања у ресурсе који то обезбеђују даје супротан ефекат од планираног. Било да су у питању држава и њене институције, велико или мало предузеће, информатичке технологије помажу им да боље сагледају сопствено функционисање и да га оптимизују према околностима. Информатичке технологије су, такође и основа за комуникације са тржиштем, корисницима и клијентима, и сваки заостатак на том пољу може дугорочно да штети организацији.

„Фуџицу” је у овом периоду, делом и због тога што су информатичке технологије наш производ и темељ за пружање услуга, појачао инвестиције у нове технологије и иновације које повећавају њихову вредност за крајње кориснике.

Да ли сте претрпели губитке 2009. послујући у Србији?

Губитке нисмо претпели, али је тешко говорити и о заради. Наше тржиште је било у константном паду целе године и оптимизацијом сопственог пословања, без смањења броја запослених, успели смо да надоместимо мањи промет,а самим тим и зараду. Година на измаку, нарочито у првом делу, била је у пословном погледу веома изазовна и тешка.

Очекујете ли бољитак догодине? На чему заснивате своја предвиђања и надања?

Да, оптимизам је увек неопходан, иако не очекујем много видљивих промена на боље у пословној клими следеће године. Без обзира што неки показетљи испољавајупозитивне трендове, глобално и локално, мислим да до суштинских промена није дошло, и да су узрочници кризе и даље у игри, глобално а нарочито локално. Надам се да да ћемо и свет и ми у 2010. напорно радити и успети да створимо услове за поновни реалан раст, али истински, на основу раста производње и услуга а не на основу финансијског инжењерстваи нереалне потрошње. У наредној години предвиђам стагнацију и надам се суштинским структурним променама које ће нас довести у позицију да остваримо напредак на дуже стазе.

Наведите кључне путоказе и главне производе компаније у следећих неколико година – у свету и код нас? Чиме намеравате да надмашите супарнике?

Општи тренд у ИТ-ју је све већи акценат на пружању услуга и испоруци решења, поред понуде производа. Компанија одавно прати тај тренд и у наредним годинама ће се,управо,тако позиционирати. Годинама уназад је наша основна предност била пословање у Европи, где су смештениистраживањеи развој и производња – што нас у овој бранши и даље издваја. Осим што смо задржали ту предност, преласком у стопостотновласништво „Фуџицуа”ушли смо у глобалну породицу фирми које сада употпуњују нашу понуду и експертизу.

Главни производи ће, као што предвиђања аналитичких кућа казују, бити сервери и уређаји за складиштење и чување резервних копија података. У понудисада имамо и квалитетне индустријске скенере и штампаче, али и решења за специфичне индустрије. Наша компанијаје, примера ради, један од водећих светских добављача решења за малопродају, а у Финској је главни носилац пројекта увођења електронског здравственог картона. Сматрамо да се корисници у све већој мери посвећују својој основној делатности, и нама као својим партнерима од поверења могу да препусте бригу о процесима који се заснивају на информационим технологијама.

Које врлине и мане красе младе пословне људе у информатичким технологијама? Имате ли утисак, властити пре свега, да вам је најјаче гориво непрестана напетост?

Од врлина издвајам динамичност и креативност. Информатичке технологије су од настанка у непрекидном ибрзомтрансформисањуи напредовању. Због тога људи који раде у овом сектору морају да стекну и усавршеспособност за брзо прилагођавање и уклапање. Ритам честих промена,свакако,ствара извесну напетост, али је пре видим као саставни део таквог окружења и професије, него као гориво. Мени су најслађе победе које извојујем против самог себе. Непрестано али рационално ширење зоне личног комфора је изазов који намећем себи и који ме гони.