Сочивица се појавила испод Моста на Ади

„Зелени тепих”, који обично у августу и септембру прекрије Чукарички рукавац, ове године је изгледа поранио. Већ крајем јуна, а посебно ових дана, у близини Моста на Ади и уз обалу ка Топчидерки може се на води видети пливајућа биљка – сочивица. Она је већ заузела део простора и полако се шири рукавцем. Иако је стигла раније, њена појава није неуобичајена. Јер, она опстаје у споротекућим и топлим водама у којима има доста нитрита и фосфата – у каналима, рукавцима, језерима... тамо где је низак водостај. А већ дуже време у Чукаричком рукавцу вода се повукла.

Сочивица, срећом, није опасна по биљни и животињски свет на местима где је има. Насупрот. Она се „брине” да вода у којој је има буде чиста. Производи кисеоник и тако пречишћава воду, а затим претвара отпад у њој у биомасу. Као таква, она не смета ни животу у води Чукаричког рукавца. Поједине врсте риба, којих овде нема, чак је и једу, а њоме се хране и патке и друге барске птице.

Ова биљка је аутохтона на нашим просторима, а занимљива је по томе што се веома често дешава да потпуно изгуби корен или он остане без своје функције па биљка не може да се веже за подлогу због чега и плута. Због тога и спада у такозване флотантне биљке, односно врсте које се не укорењују, пливају на површини воде.

Често се биљке сличне њој виде као негативна појава, али ове врсте које расту на дну језера, поред обале или пливају по површини воде природна су појава свих језерских еко-система и чине његову природну компоненту. Уколико стално постоји неки негативни утицај или више њих (обогаћивање воде неорганским једињењима), онда еко-систем не успева сам да се пречисти, односно да одржи првобитно стање. Тада долази до намножавања биљака. До те појаве може доћи и спирањем околног земљишта, дотицањем површинских вода богатих поменутим једињењима или услед загађивања природних водених токова индустријским и комуналним водама.

И прошле године сочивица је прекрила Чукарички рукавац, али је највише било у близини Каменог града.

Слатководне медузе у „београдском мору”

Док у Чукаричком рукавцу има сочивице, у језеру на Ади Циганлији „башкаре” се слатководне медузе. За разлику од својих „пријатељица”, морских медуза, ове из „београдског мора” за људе су потпуно безопасне и не могу да изазову опекотине. И њих у језеру има сваке године и појава им зависи од температуре воде, али и неких других животних услова.

За разлику од сочивице која се јавља тамо где има органских једињења, слатководне медузе опстају у чистој води. На тај начин оне су својеврстан репер квалитета воде.