Sočivica se pojavila ispod Mosta na Adi

„Zeleni tepih”, koji obično u avgustu i septembru prekrije Čukarički rukavac, ove godine je izgleda poranio. Već krajem juna, a posebno ovih dana, u blizini Mosta na Adi i uz obalu ka Topčiderki može se na vodi videti plivajuća biljka – sočivica. Ona je već zauzela deo prostora i polako se širi rukavcem. Iako je stigla ranije, njena pojava nije neuobičajena. Jer, ona opstaje u sporotekućim i toplim vodama u kojima ima dosta nitrita i fosfata – u kanalima, rukavcima, jezerima... tamo gde je nizak vodostaj. A već duže vreme u Čukaričkom rukavcu voda se povukla.

Sočivica, srećom, nije opasna po biljni i životinjski svet na mestima gde je ima. Nasuprot. Ona se „brine” da voda u kojoj je ima bude čista. Proizvodi kiseonik i tako prečišćava vodu, a zatim pretvara otpad u njoj u biomasu. Kao takva, ona ne smeta ni životu u vodi Čukaričkog rukavca. Pojedine vrste riba, kojih ovde nema, čak je i jedu, a njome se hrane i patke i druge barske ptice.

Ova biljka je autohtona na našim prostorima, a zanimljiva je po tome što se veoma često dešava da potpuno izgubi koren ili on ostane bez svoje funkcije pa biljka ne može da se veže za podlogu zbog čega i pluta. Zbog toga i spada u takozvane flotantne biljke, odnosno vrste koje se ne ukorenjuju, plivaju na površini vode.

Često se biljke slične njoj vide kao negativna pojava, ali ove vrste koje rastu na dnu jezera, pored obale ili plivaju po površini vode prirodna su pojava svih jezerskih eko-sistema i čine njegovu prirodnu komponentu. Ukoliko stalno postoji neki negativni uticaj ili više njih (obogaćivanje vode neorganskim jedinjenjima), onda eko-sistem ne uspeva sam da se prečisti, odnosno da održi prvobitno stanje. Tada dolazi do namnožavanja biljaka. Do te pojave može doći i spiranjem okolnog zemljišta, doticanjem površinskih voda bogatih pomenutim jedinjenjima ili usled zagađivanja prirodnih vodenih tokova industrijskim i komunalnim vodama.

I prošle godine sočivica je prekrila Čukarički rukavac, ali je najviše bilo u blizini Kamenog grada.

Slatkovodne meduze u „beogradskom moru”

Dok u Čukaričkom rukavcu ima sočivice, u jezeru na Adi Ciganliji „baškare” se slatkovodne meduze. Za razliku od svojih „prijateljica”, morskih meduza, ove iz „beogradskog mora” za ljude su potpuno bezopasne i ne mogu da izazovu opekotine. I njih u jezeru ima svake godine i pojava im zavisi od temperature vode, ali i nekih drugih životnih uslova.

Za razliku od sočivice koja se javlja tamo gde ima organskih jedinjenja, slatkovodne meduze opstaju u čistoj vodi. Na taj način one su svojevrstan reper kvaliteta vode.