Srbija izvozi bezbednost

Srbija je u protekloj godini postala izvoznik bezbednosti. Informacije naših službi bezbednosti, pre svega Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) sa Svetislavom Đurovićem na čelu, dovele su do mnogih otkrivanja krivičnih dela širom sveta i hapšenja počinilaca koji uglavnom potiču sa naših prostora. Upravo to što su informacije MUP-a i BIA otkrile mnoga krivična dela, predstavljalo je jedan veliki plus za konačno uvođenje Srbije na belu šengensku listu.

Najpoznatija akcija na osnovu informacija naših službi bezbednosti desila se u oktobru u Urugvaju, gde je tamošnja policija zaplenila 2,1 tonu kokaina, na osnovu podataka naše BIA. To je, ujedno, najveća zaplena droge u istoriji Urugvaja.

Cela akcija krenula je tako što je BIA prosledila svoje informacije agenciji DEA u kojoj je stajalo da jedan naš državljanin odlazi u Južnu Ameriku kako bi dogovorio isporuku velike količine kokaina, namenjenog evropskom tržištu.

Operacija je praktično krenula 14. avgusta kada je on ušao u Argentinu. Nakon toga je tamošnja policija, prethodno obaveštena o svemu, počela da prati njegovo kretanje i susrete sa tamošnjim Srbima, Crnogorcima i Hrvatima. Sa njima je komunicirao mobilnim i satelitskim telefonima. Ovaj Srbin je iznajmio i luksuzni stan u Belgranu, prestižnom delu Buenos Ajresa, kao i nekoliko „fordovih” kamioneta, kojima je droga navodno prevožena iz Kolumbije, Bolivije i Perua, gde je zaplenjena količina kokaina bila napravljena. Cena kilograma čistog kokaina u Urugvaju iznosi oko 7.000 dolara, dok u zapadnoj Evropi dostiže i 50.000 dolara. U Kolumbiji cena kilograma kokaina iznosi jedva 1.000 dolara. Argentinska policija je u iznajmljenom stanu pronašla gomilu materijala u koje je kokain spakovan. Organizatori šverca kokaina još nisu uhapšeni.

U nastavku iste akcije, nepunih mesec dana kasnije, u Buenos Ajresu, glavnom gradu Argentine, zaplenjeno je još 492 kilograma kokaina. Mimo toga, samo na osnovu podataka MUP-a, u svetu je zaplenjeno više od 1,1 tone najrazličitijih vrsta narkotika.

Jedna od najpoznatijih akcija izvedenih na osnovu informacija našeg MUP-a desila se krajem oktobra u Norveškoj. Sedam članova ogranka organizovane kriminalne grupe „Pink Panter” uhapšeni su, kako navode policijski izvori, u trenutku kada su pokušali da provale u fabriku za preradu plemenitih metala u Oslu.

Policijski izvori saopštili su samo jedno ime od sedmorice uhapšenih. To je Milan Sekulić, za koga policija sumnja da je vođa grupe „Pink Panter”. Po navodima policije Sekulić je došao u Norvešku neposredno pre izvršenja krivičnog dela pošto je bila planirana pljačka oko 500 kilograma zlata i plemenitih metala.

Norvežani su hapšenje izveli kada su od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije dobili podatke o planovima grupe „Pink Panter” da izvrše nekoliko pljački u Norveškoj.

(/slika2)Članovi grupe su uhapšeni u noći između 28. i 29 oktobra, a kod njih i u njihovim stanovima pronađena je veća količina zlata, zlatnog nakita i tehničke robe.

Ogranak grupe „Pink Panter” delovao je na teritoriji skandinavskih zemalja provaljujući u zlatare, prodavnice tehničke robe i stanove. Svaki član grupe imao je određeni zadatak od pronalaženja (tipovanja) objekta za pljačku, prevoza, izvršenja provale do prodaje kradenih predmeta.

SBPOK je letos upozorio i policiju Švedske da se u toj zemlji sprema velika „helikopter pljačka” trezora u Stokholmu. Početkom avgusta naše službe saznale su šta se sprema u Stokholmu i počele intenzivno da rade na otkrivanju slučaja. Ubrzo su saznale ko su organizatori i članovi grupe.

Ispostavilo se da ima pet organizatora pljačke, svako od njih je imao posebno zaduženje. Za ceo posao angažovali su dvadesetak ljudi u Švedskoj i 10-15 u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni.

Naše službe su odmah shvatile da je reč o velikom poslu, budući da su organizatori članovi poznate kriminalne grupe koja se na područjima Srbije, Crne Gore i Bosne bavi ubistvima i trgovinom narkoticima. Podaci su odmah prosleđeni oficiru za vezu pri ambasadi Švedske u Beogradu, a on je ta saznanja prosledio centrali policije u ovoj zemlji. Međutim, centrala policije Švedske nije o tome obavestila policiju Stokholma, sa obrazloženjem da će „oni ceo posao da odrade”.

Poslednja akcija izvedena na osnovu podataka naše policije desila se sredinom decembra. Tada su slovačka i srpska policija razbile međunarodnu grupu falsifikatora koji su u Srbiji pravili falsifikate hartija od vrednosti nekoliko evropskih država, a na teritoriji Slovačke se specijalizovali za lažne taksene marke. Od 2007. godine, grupa falsifikatora je samo u Slovačkoj pustila u promet 50.000 komada taksenih marki, čime je budžet ove zemlje oštetila za 1.194.981 evro.

Prema našim saznanjima, akcija u Slovačkoj je izvedena nakon što je naša policija u septembru 2007. godine u Subotici otkrila ilegalnu štampariju u kojoj su falsifikovane češke, mađarske, francuske i slovačke akcizne markice i italijanski bonovi za hranu.

Dušan Telesković