Żaga za śutra, dzindzule već ove sjedmice

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Jezik i pismo su na grdnim mukama u Crnoj Gori. Jedni ga kude, drugi grade, treći hvale, ali malo ko razume u novom maternjem – crnogorskom jeziku dva nova slova „ś” i  „ż”.

A jezik, ko jezik – pogan na jeziku. I nikako da prelomi „ś” i „ż”. Nekako se izgovoriti i da, posebno ako se naporno i dugo vežba. A i napisati nije baš jednostavno. Štampano i nekako, pisano se izumiteljima nije dalo.

Rasprave o opravdanosti novog crnogorskog pravopisa ne prestaju, ali malo ko ne kaže da su nove grafeme Crnogorci preuzeli od Poljaka. Ministar kulture i medija Crne Gore Branislav Mićunović, istaknuti zagovornik novog jezika, ne samo da opravdava uvođenje novih slova u crnogorski jezik već žali što još neka nova slova nisu uvedena u upotrebu. Na praktičnim primerima Mićunović jedva uspeva da potkrepi primerima.

„Iznenadili biste se koliko ima puno reči. Jako puno reči”, kazao je nedavno ministar. A onda osim reč „kozji” i,  „izjljegnuti”, sa glasom „ż” naveo je i svoj nadimak „Żaga”.  Mićunović sa procrnogorskim jezikoslovcima  žali još za jednim slovom, a to je  „dz”, iako bi se u tom slučaju azbuka zvala adzbuka.

„Ja zbilja žalim što „dz” nije ušlo u novu azbuku. Mislim da bi to onda bilo kompletno i taj glas ’dz’ je vrlo prisutan u crnogorskom govoru”, saopštio je Mićunović.

Baranin, novinar i poslanik u crnogorskom parlamentu Vasilije Lalošević za „Politiku” kaže da bi sav novi crnogorski jezik mogao stati u sledeću rečenicu:

„Śekirom sam ubrao dzindzule da ih iżedem śutra ako me jedna bidza ne spriječi u tome”. Uz to, u Baru raste koštunjava voćka iglica, a Starobarani je zovu dzindzula,ali se ove reči nisu setili izumitelji novih slova.

Zavređuje pažnju i rečenica predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića u parlamentu:

„Poštovani  poslanici,  predśedniče Vlade, otvaram sijedmu śednicu Parlamenta…”,  što je izazvalo opšti smeh i premijera Đukanovića i poslanika.

Nova slova niti prihvata, niti razume pisac Bećir Vuković, koji kaže da je genijalni Džordž Orvel predvideo puteve Velikog brata. „I,  odista, u Velikom bratu govore crnogorskim takozvanim jezikom, a što se, pak, tiče Farme, kad neko promuca na tom takozvanom jeziku, odnosno novogovoru, nastaje opšta rika, bukanje, meketanje, mrkutanje… Čuo sam da postoji kożi sir i Żaga”, priča nam Vuković.

Televizija Crne Gore, Televizija In, i „Pobjeda” koriste novo crnogorsko azbučko sočinenije. Tako je, recimo, „Pobjeda” napisala  –  „ove sjedmice”,  umesto  „ove sedmice”.

Osnivač i vlasnik Radio i televizije „Ratkol” iz Kolašina Zoran Rakočević kaže: „Nijesam spreman za tu novu varijantu, a naša televizija će i dalje govoriti našim jezikom”. Za izdavačku kuću „Unireks” iz Podgorice, po rečima direktora Janka Brajkovića, i buduća izdanja biće štampana kao i do sada. „Nemamo potrebe za novom azbukom. Mi imamo svoje pismo. Sa državnim organima komuniciram na svom pismu”, kaže Brajković.

Tvorci nove crnogorske azbuke od 32 slova „naslikali” su u latiničnoj verziji „ś” i „ż” i sada to pokušavaju preneti u informatički svet, izumećem računarske tastature, a ona se već nudi na internetu, mada, samo u latiničnoj verziji pisma, „jer im ćirilica nije pošla za rukom”. Kupcima, se „crnogorska tastatura” nudi za 25, odnosno 40 evra.

Ono što je sigurno, još ne postoji takozvani „spel ček” u programu „Vord” koji ispravlja greške u kucanju, a teško da će je podržavati i još neki drugi programi.

Uprkos upornosti da se u računaru pronađe ćirilična varijanta grafeme „ż”,  a da to bude čitljivo na svakom računaru, u tome nismo uspeli, pa se i u ovom tekstu ova slova pišu u latiničnoj varijanti.

I šta na kraju reći, Crnogorci su ispravili Vuka Karadžića. „Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano”  sada glasi  „Piši kao što zboriš…”  A da li zbore dobro, vreme će biti najbolji svedok.

Novica Đurić

----------------------------------------

Unikatna tastatura

Prodavac novih tastatura podgorička firma  „Piksel” kaže da su napravili 200 „crnogorskih tastatura” koje su podeljene u dve edicije –  „platinum” i  „standard”. Edicija  „standard”  obuhvata primerke sa rednim brojem od 11 do 200, a „platinum” primerke od 4 do 10, dok prve tri tastature prodaju kao posebnu ponudu  – „kao prvi, drugi i treći ikad proizvedeni serijski primerak crnogorske tastature”.  Taj  „unikat”  kupac će morati podebelo da plati, ali koliko,  za javnost je tajna.