Razvoj severa Kosova i enklava

Pošto sam još 2007. godine na stranicama ,,Pogleda“ zastupao mišljenje da jačanje odnosa sa svim delovima sveta može biti od višestruke koristi za Srbiju, logično je da sam zadovoljan tim aspektom srpske politike. Od 2008. srpska diplomatija je postala znatno aktivnija. Slikovit primer te promene je prisustvo Srbije na dva poslednja samita nesvrstanih. Na 14. samit 2006. Srbija je poslala samo pomoćnika ministra spoljnih poslova. Na 15. samitu koji je održan 2009. Srbiju je predstavljao predsednik Tadić. U međuvremenu, Srbija je uspostavila i bliže odnose sa BRIK zemljama (Brazil, Rusija, Indija i Kina) i ujedno ubrzala proces pristupanja EU.

Za relativno kratko vreme sadašnja vlast je potvrdila da Srbija može biti konstruktivan član međunarodne zajednice. Ukoliko Srbija nastavi ovim putem, verujem da će jaki odnosi Beograda sa globalnim Jugom i BRIK zemljama biti od koristi i Uniji, a glas Beograda će se bolje čuti u Briselu.

Treba, međutim, imati u vidu da se pobedničkom izbornom retorikom Boris Tadić obavezao na dva strateška cilja - na nastavak puta ka Briselu i na borbu za očuvanje Kosmeta. Koliko god da sam zadovoljan pristupom prvom cilju toliko sam skeptičan razvojem situacije po pitanju KiM.

Stanje na Kosovu i Metohiji se pogoršava iako je Srbija uspela da iznese taj problem pred Međunarodni sud pravde. Tri primera su dovoljna za pesimizam. Administrativni prelaz je postao skoro prava međudržavna granica. Nekoherentan pristup poslednjim izborima koje je organizovala Priština doveo je do podele među srpskim stanovništvom. Niko više ne pominje onaj famozni dogovor između Beograda i UN o šest tačaka zbog kojeg je Beograd prihvatio prisustvo Euleksa na KiM.

Do sada se borba za Kosovo i Metohiju odvijala samo u međunarodnim forumima. Ali, razvoj faktičkog stanja na terenu je isto toliko važan, a možda i važniji aspekt borbe za KiM. Priština je to mnogo bolje shvatila od vlasti u Beogradu. Ona polako i uporno konsoliduje i širi svoju vlast na celom prostoru dok ujedno lobira za međunarodno priznanje.

Pored diplomatskog rada u inostranstvu, Srbija treba da preduzme konkretne korake na KiM i u samoj Srbiji kojima bi se uklonila ili bar smanjila njena ranjivost. Ne treba zaboraviti da neka pretnja preraste u konkretnu opasnost samo kada je država ranjiva.

Na Kosmetu najveću ranjivost predstavlja srpsko stanovništvo. Samo je jedna stvar gora od gubitka KiM a to je nestanak srpskog stanovništva sa te teritorije. Kako bi se to izbeglo Srbija napokon treba da napravi i primeni plan ekonomskog razvoja severa Kosova i enklava. To bi ujedno bio i najbolji način da se pospeši povratak raseljenih lica. Za poslednjih deset godina gotovo ništa nije urađeno po tom pitanju. Zašto? Zar država Srbija ne može da odvoji sredstva kojima bi omogućila ekonomski razvoj stotinak hiljada ljudi? Ne bih rekao da je u pitanju manjak znanja i sredstava već jednostavno nedostatak političke volje. Mislim da je ovo prvi prioritet kojim bi predsednik Tadić trebalo da se pozabavi u 2010. godini.

2. Za celu Srbiju, uključujući i Kosmet, veliku ranjivost predstavljaju srpski oligarsi i njihova umreženost sa političkim partijama. Oligarsi nisu samo ekonomski i razvojni problem već i problem nacionalne i državne bezbednosti. Spoljnim silama, a tu ne mislim samo na Zapad, biće relativno lako da utiču na politiku Srbije sve dok stranke zavise od finansijske podrške oligarha.

Kako to izgleda u praksi moglo se videti 2008.godine. Tada je gubitnik bila DSS. Hoće li DS preduzeti neke mere kako se i njima sutra ne bi desilo nešto slično? Hoće li im naprednjaci pomoći da se donesu sistemski zakoni kojima će se moć oligarha ograničiti? Hoće li oligarsi shvatiti da je i u njihovom dugoročnom interesu da se politička i privredna sfera što jasnije urede? Sumnjam, ali se ipak nadam da će srpski političari adekvatno reagovati pre nego što ih na to silom ne natera masa osiromašenog stanovništva. Ovo je drugi prioritet kojim bi predsednik Tadić trebalo da se pozabavi u 2010. godini.

* Autor predaje međunarodne odnose na Školi za diplomatiju, Seton hol univerzitet