I u Melburnu sudar divova Đoković – Federer

Ferer je u meč s Đokovićem ušao dvostruko osokoljen. U Melburnu je igrao dobro, a našeg najboljeg tenisera je lako pobedio u prethodnom duelu, u prvom kolu na završnom turniru u Šangaju na kojem je bio izvrstan. Međutim, Đoković, koji je u Kini igrao ispod svog nivoa, obavio je više od pola posla za tek nešto više od časa.

– Iznenadio sam i samog sebe u prva dva seta. To je plod iskustva zbog kojeg mogu da igram s više strpljenja. Zadovoljan sam što u poslednje vreme ostvarujem zadatak da na najvećim turnirima igram najbolje, – rekao je Đoković koji je polufinalista bio i na Vimbldonu, a na Međunarodnom prvenstvu SAD je ušao u finale.

U trećem setu, kada se učinilo da je sve završeno, naš teniser je zapao u krizu, a Ferer je u tome video tračak nade. Đoković je pri vođstvu s 5:3 imao četiri meč-lopte na servis Španca. Nije ih iskoristio, ali tu njegovim mukama nije bio kraj.

Za ljubitelje tenisa kod nas bili su to trenuci u kojima se steže srce i tanje nervi. Na zadovoljstvo ogromne većine gledalaca na glavnom stadionu „Rod Lejver” meč je u samo nekoliko minuta prerastao u divovsku borbu trećeplasiranog i petoplasiranog na svetskoj rang-listi. Za tili čas, kao u nekom magnovenju, izgledalo je da je iščezla sva publika. Ostala su samo dva viteza i ono plavo polje pod njima kao granica između pobede i poraza.

– Bio sam u tim trenucima veoma, veoma nervozan. Izgubio sam živce i pobesneo na nekoga iz publike ko je nešto dobacio. Nemam izgovor, ponašao sam se kako ne priliči. Ali, tako je to u sportu u teškim trenucima. Svi želimo da pobedimo, a često moramo da vodimo i borbu s jakim emocijama kako ne bi izmakle kontroli. To je veliki pritisak s kojim se nije lako nositi. Na kraju usledi veliko olakšanje ako se pobedi, – objašnjava je Đoković. – Od mene se sada kada sam treći na svetu očekuje više. To je ogroman teret. Ponekad se trudim da na terenu tiho pričam sebi u bradu kako me s tribina ne bi gledali kao čudaka. Iskusniji mi kažu da je godina posle visokog uzleta najteža, ali se trenutno osećam zaista spremno, i fizički i mentalno. Igram s mnogo samopouzdanja, a ulazak u polufinale na najvećim turnirima gotovo da je postao rutina.

S Federerom je igrao šest puta, a poslednja dva okršaja su bila za pamćenje. To su finale velikog turnira u Montrealu,u kojem je naš as izvojevao najvredniju pobedu u karijeri, i finale na Međunarodnom prvenstvu SAD u kojem je propustio veliku šansu da učini meč još neizvesnijim i stavi velikog protivnika na još veće muke.

– Teško je uporediti moju igru u Njujorku s ovom sada, ali sam siguran da sam napredovao. Igram strpljivije i agresivnije, a navikao sam se i na podlogu koja je u Melburnu promenjena posle dvadeset godina. Federer, međutim, tek treba da se izbori za polufinale, – kazao je Đoković na konferenciji za novinare dok meč Švajcarca s Amerikancem Džejmsom Blejkom (7:5, 7:6, 6:4) još nije bio završen.

Najbolji teniser na svetu je posle 15. uzastopnog plasmana među četiri najbolja na turnirima za „gren-slem” govorio o sebi i mladim lavovima svetskog tenisa, primetno s više poštovanja prema Đokoviću kojeg u nekim ranijim izjavama nije svrstavao u naslednike.

– Ja sam najbolji igrač na svetu u ovom trenutku i smatram da sam zbog većeg iskustva koncentrisaniji kako se turnir bliži kraju. Ima grupa mladih igrača u kojoj prednjače Rafael Nadal i Novak Đoković, a iza njih su Markos Bagdatis, Endi Marej, Tomaš Berdih i iznenađenje turnira Žo Vilfrid Tsonga. Moram da obraćam pažnju na njih. Pa pogledajte, među deset najboljih samo ja, Davidenko i Gonzalez imamo 26 godina i više. U meču s Đokovićem će presuditi početak. Ko se u staru bolje snađe, diktiraće ritam. Ključ pobede će biti bolja taktika jednog od nas dvojice, – smatra Federer.