И у Мелбурну судар дивова Ђоковић – Федерер

Ферер је у меч с Ђоковићем ушао двоструко осокољен. У Мелбурну је играо добро, а нашег најбољег тенисера је лако победио у претходном дуелу, у првом колу на завршном турниру у Шангају на којем је био изврстан. Међутим, Ђоковић, који је у Кини играо испод свог нивоа, обавио је више од пола посла за тек нешто више од часа.

– Изненадио сам и самог себе у прва два сета. То је плод искуства због којег могу да играм с више стрпљења. Задовољан сам што у последње време остварујем задатак да на највећим турнирима играм најбоље, – рекао је Ђоковић који је полуфиналиста био и на Вимблдону, а на Међународном првенству САД је ушао у финале.

У трећем сету, када се учинило да је све завршено, наш тенисер је запао у кризу, а Ферер је у томе видео трачак наде. Ђоковић је при вођству с 5:3 имао четири меч-лопте на сервис Шпанца. Није их искористио, али ту његовим мукама није био крај.

За љубитеље тениса код нас били су то тренуци у којима се стеже срце и тање нерви. На задовољство огромне већине гледалаца на главном стадиону „Род Лејвер” меч је у само неколико минута прерастао у дивовску борбу трећепласираног и петопласираног на светској ранг-листи. За тили час, као у неком магновењу, изгледало је да је ишчезла сва публика. Остала су само два витеза и оно плаво поље под њима као граница између победе и пораза.

– Био сам у тим тренуцима веома, веома нервозан. Изгубио сам живце и побеснео на некога из публике ко је нешто добацио. Немам изговор, понашао сам се како не приличи. Али, тако је то у спорту у тешким тренуцима. Сви желимо да победимо, а често морамо да водимо и борбу с јаким емоцијама како не би измакле контроли. То је велики притисак с којим се није лако носити. На крају уследи велико олакшање ако се победи, – објашњава је Ђоковић. – Од мене се сада када сам трећи на свету очекује више. То је огроман терет. Понекад се трудим да на терену тихо причам себи у браду како ме с трибина не би гледали као чудака. Искуснији ми кажу да је година после високог узлета најтежа, али се тренутно осећам заиста спремно, и физички и ментално. Играм с много самопоуздања, а улазак у полуфинале на највећим турнирима готово да је постао рутина.

С Федерером је играо шест пута, а последња два окршаја су била за памћење. То су финале великог турнира у Монтреалу,у којем је наш ас извојевао највреднију победу у каријери, и финале на Међународном првенству САД у којем је пропустио велику шансу да учини меч још неизвеснијим и стави великог противника на још веће муке.

– Тешко је упоредити моју игру у Њујорку с овом сада, али сам сигуран да сам напредовао. Играм стрпљивије и агресивније, а навикао сам се и на подлогу која је у Мелбурну промењена после двадесет година. Федерер, међутим, тек треба да се избори за полуфинале, – казао је Ђоковић на конференцији за новинаре док меч Швајцарца с Американцем Џејмсом Блејком (7:5, 7:6, 6:4) још није био завршен.

Најбољи тенисер на свету је после 15. узастопног пласмана међу четири најбоља на турнирима за „грен-слем” говорио о себи и младим лавовима светског тениса, приметно с више поштовања према Ђоковићу којег у неким ранијим изјавама није сврставао у наследнике.

– Ја сам најбољи играч на свету у овом тренутку и сматрам да сам због већег искуства концентрисанији како се турнир ближи крају. Има група младих играча у којој предњаче Рафаел Надал и Новак Ђоковић, а иза њих су Маркос Багдатис, Енди Мареј, Томаш Бердих и изненађење турнира Жо Вилфрид Тсонга. Морам да обраћам пажњу на њих. Па погледајте, међу десет најбољих само ја, Давиденко и Гонзалез имамо 26 година и више. У мечу с Ђоковићем ће пресудити почетак. Ко се у стару боље снађе, диктираће ритам. Кључ победе ће бити боља тактика једног од нас двојице, – сматра Федерер.