Senka deponije nad gradskom plažom

Zrenjanin – Popularna zrenjaninska plaža „Peskara” iznenada je došla u žižu pažnje ovdašnje javnosti usred decembra, iako to nikako nije doba godine kada se razmišlja o sunčanju i kupanju. Povod je bila oštra reakcija zrenjaninskih ljubitelja prirode, koji su došli do saznanja da se u blizini bistrih jezera planira izgradnja regionalne sanitarne deponije.

Jezera na „Peskari”, smeštena pored prigradskog naselja Mužlja, nastala su dugogodišnjom eksploatacijom peska. Pretpostavlja se da su ove vodene površine, kroz pesak koji je prirodni filter, povezane podzemnim putevima s rekom Tisom i poslednjih godina se sve više uviđa da je reč o, za grad Zrenjanin, neprocenjivom i nedovoljno iskorištenom ekološkom bogatstvu. Najpre su sportski ribolovci uredili jedno od jezera, pretvorivši ga u oazu pecaroša, a pre dve–tri godine peskovite plaže najvećeg jezera postale su omiljeno okupljalište u vreme žarkih letnjih dana.

Nekoliko kilometara dalje iskopavanjem peska za potrebe izgradnje autoputa na Koridoru 10 nastaje novo jezero za koje hidrolozi kažu da će biti veće, dublje i mnogo lepše od – Palićkog.

Sve nabrojano se nalazi u blizini „Carske bare”, zaštićenog prirodnog rezervata nastanjenog retkim pticama, a čitav kompleks poseduje izuzetne prirodne lepote, kakvih nema nigde u Banatu, tako da je o turističkom potencijalu nepotrebno trošiti reči.

Dejan Jovanov, gradski ekolog i član Saveta za razvoj, potvrđuje za naš list da će u blizini „Peskare” uskoro početi gradnja regionalne deponije:

– Postoje svi uslovi za bezbedno odlagalište smeća. Postrojenja za reciklažu i preradu otpada biće podignuta na sigurnoj udaljenosti od „Peskare”, biće primenjivana najnovija tehnološka dostignuća i zagađivanja okoline uopšte neće biti – kaže Jovanov i precizira da će regionalna deponija opsluživati, osim Zrenjanina, i Sečanj, Kovačicu, Titel i verovatno Žitište.

– Ovde će se odlagati samo onaj otpad čije će se širenje sprečavati geotekstilnim barijerama, pa neće biti mogućnosti da se zagade okolne vode – naglašava Dejan Jovanov.

Ovdašnji ekolozi pak smatraju da je teško objasniti nameru da se regionalna deponija podiže pored najperspektivnije turističke zrenjaninske oaze. Oni sada vode akciju da se „Peskara” što pre proglasi zaštićenom zonom, a taj status bi omogućio da se deponija može podići samo na udaljenosti većoj od tri kilometra.

Mirjana Ćurić, koja je, kao i Jovanov, magistar ekologije, kaže da ovo područje svakako što pre treba da se stavi pod zaštitu:

– Po kriterijumima koji važe u EU, najmanje 10 odsto neke teritorije mora da bude pod posebnim režimom ekološke zaštite. U Vojvodini taj prostor jedva prelazi 5,5 odsto – kaže za naš list Mirjana Ćurić, podsećajući da je ostvarivanje ekoloških standarda EU naše Ministarstvo za životnu sredinu predvidelo baš za 2010. godinu.

– To je šansa i za „Peskaru” i mi moramo da se izborimo za to da nju štiti zakon – dodaje Mirjana Ćurić, dok Predrag Šimšić, iz Kluba sportskih ribolovaca „Banat”, član Ekološke organizacije Zrenjanina, koji je bio u prvim redovima kada se uređivalo pecaroško jezero, dodaje da čitav prostor oko jezera treba pošumiti, urediti i staviti na raspolaganje građanima, čime bi „Peskara” bila trajno zaštićena od svakog zagađivanja.