Islanđani neće da plaćaju dugove banaka

Islanđani „pucaju” od besa. Za svega nekoliko dana više od 60.000 stanovnika malog ostrva potpisalo je peticiju protiv plaćanja 3,8 milijardi evra duga strancima. Ljuti Islanđani traže da predsednik države Olafur Ragnar Grimson stavi veto na odluku parlamenta o vraćanju duga Velikoj Britaniji i Holandiji kao i da se o sudbini spornog zakona odluči na referendumu.

Odluka o plaćanju dugova tri propale banke usvojena je 30. decembra, na sednici islandskog parlamenta. Tada je tesnom većinom: 33 glasa „za” i 30 „protiv” usvojen zakon koji predviđa isplatu duga koji od Islanda potražuju Velika Britanija i Holandija. Reč je o zaista ogromnoj sumi novca koje bi Islanđani trebalo da otplate do 2024. godine. Računica kaže da je svaki od 320.000 stanovnika ostrva, statistički gledano, dužan više od 12.000 evra.

Pomenuta suma – 3,8 milijardi evra – nastala je u vrtlogu svetske krize koji je povukao u propast tri vodeće islandske banke. Njihov potpuni krah sprečila je islandska vlada, banke su nacionalizovane ali je to, istovremeno, značilo da država preuzima i njihove obaveze prema klijentima.

Potraživanja su bila impresivna. Prema nekim nezvaničnim podacima kojima barata austrijski dnevnik „Standard” islandske banke dugovale su, u trenutku kolapsa, inostranim potražiocima, čak 42 milijarde evra.

Islandski bankari „mamili” su godinama, visokim kamatama klijente iz Zapadne Evrope i sve je funkcionisalo do erupcije svetske krize. Islandske banke tada su „popucale” a njihova propast zavila je u crno veliku armiju evropskih klijenata. Najviše „žrtava” islandskih Jezdi i Dafina, više od 340.000, bilo je u Holandiji i Velikoj Britaniji. Njihovi ulozi iznosili su više od 3,8 milijardi evra.

Britanska i holandska vlada su u međuvremenu isplatile svojim oštećenim građanima islandske uloge ali su odmah zatražile da Rejkjavik vrati ovaj novac. Islandska vlada našla se u velikom škripcu. Na jednoj strani morala je da pozajmljuje novac od Svetske banke i MMF-a kako bi spasila državu od bankrota dok je, na drugoj strani, trebalo udovoljiti zahtevu Velike Britanije i Holandije. Iz jednog jedinog razloga: Island je u međuvremenu predao kandidaturu za ulazak u EU a na tom evropskom putu možda i ključne prepreke su milijarde evra koje potražuju London i Hag.

Prema agencijskim vestima predsednik Islanda Grimson odlično je razumeo peticiju nezadovoljnih sunarodnika i privremeno je izbegao da potpiše zakon o plaćanju duga Velikoj Britaniji i Holandiji. U poslednjih 65 godina šef islandske države samo jednom je odbio da parafira neki zakon usvojen u parlamentu i tada je šef države pobedio vladu. Sada ostaje da se vidi da li će se ova priča ponoviti ili će, pred pretnjom evropskog „mača”, predsednik Grimson popustiti i natovariti zemljacima obavezu da vrate ogroman dug.

Ž. Rakić