Novi kilogrami sa prazničnih trpeza

Dva do četiri kilograma viška telesne težine biće prosečna „cena” uživanja u đakonijama sa novogodišnje trpeze – a čeka nas još i praznovanje Božića i nekoliko slava. Bez obzira na ekonomske i ostale krize, poznato je da je januar kod Srba mesec kada se najviše slavi i – jede.

– Na kraju januara kod nekih osoba, nažalost bude i četiri, pet kilograma viška. Dva, do dva i po kilograma viška lekari smatraju malom varijacijom u telesnoj težini i u naredne dve nedelje ovaj višak može relativno lako da se izgubi. Da bismo to postigli, dovoljno je svoju ishranu dovesti u red. Najveći problem sa preteranim unosom hrane je što najčešće ne jedemo samo jedan dan, samo za novogodišnju večeru ili božićni ručak, već se prekomerno jede danima – kaže za „Politiku” profesor Medicinskog fakulteta, dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu.

Zbog ovakvih prazničnih neumerenosti u jelu, po rečima naše sagovornice, nastaju dva problema.

– Prvo, ljudi se izlažu riziku od akutnog zapaljenja pankreasa zbog unosa ogromnih količina masti odjednom. To se događa, na primer, kod onih koji poste, a za božićni ručak unesu odjednom veliku količinu masti, a prethodno već imaju problem sa viškom masnoća, pre svega triglicerida u krvi. To pankreas može tako opteretiti da dođe do akutnog otkazivanja, što je vrlo opasno stanje. Drugi ozbiljan izazov za organizam je preobilan obrok, a to se događa ako počnemo da jedemo od ručka i ne stajemo do kasno u noć. Višak od 200 do 300, pa čak i do 500 kalorija u kraćem periodu organizam će uspeti da izdrži i rasporedi, da ne „složi” u krvne sudove… Neumerene gozbe, međutim, ne može lako da savlada. Posebno opasne su masnoće, koje naš narod popularno naziva „pragnje”– kombinacija prasećeg i jagnjećeg pečenja. Inače, jedan praznični ručak obično sadrži od 3.000 do 5.000 kalorija – navodi doktorka Jorga.

Mnogi čitaoci će prigovoriti da ovakvim savetima narodu uzimamo ono malo zadovoljstva koje još nalazi u dobroj hrani i prazničnim druženjima. Međutim, problem sa neumerenim trpezama je, po mišljenju naše sagovornice, velikim delom rezultat našeg mentaliteta i filozofije praznovanja.

– Hrana postaje jedini zajednički imenitelj druženja. Glasna muzika, obilje hrane i puno alkohola teško da se mogu smatrati uživanjem, jer tu se izgubi ličnost čoveka. To je izolacija i usamljivanje. U bogatijim zemljama, ipak, nije tako. Tamo među ljudima važe druga zadovoljstva i interesovanja. Postoji teorija da imamo jedan jedini centar za zadovoljstva. Možete da ga zadovoljite sa previše hrane i pića, ali možete ga popuniti i pričom, razmenom emocija i mišljenja, muzikom na koncertu, čitanjem knjiga… Tada nećete imati tako veliku potrebu za hranom – smatra doktorka Jorga.

Na pitanje šta izbaciti sa naših trpeza ovih januarskih dana, naša sagovornica je izričita: Ništa!

– Nije suština u vrsti hrane, nego u količinama. Samo ne treba jesti ceo dan. Ljudi „umiru” od dosade, stalno zaviruju u frižider, porcije su ogromne, obilje hrane… To je problem. Nema potrebe da se jede više od hrane koja stane na jedan tanjir, više od dva parčeta pite, jednog do dva parčeta torte ili jedne do dve čaše vina. Moj savet je da se jede u okviru redovnih obroka i onoga što su uobičajene porcije – kaže profesorka Jagoda Jorga.