Spajanje praznika nije srpski izum

Ni po jednom zakonu u Srbiji, a najmanje po Zakonu o državnim i drugim praznicima, petak 8. januar zvanično nije proglašen za neradni dan. Ali većina zaposlenih građana, istina iz privatnog sektora, praznovala je i drugog dana Božića. Nekima od njih šefovi su „progledali” kroz prste pa na posao, srećom, nisu morali da dođu, a bilo je i onih radnika koji su imali mogućnost da biraju između uzimanja slobodnog dana od godišnjeg odmora ili odlaska na radno mesto. I ne samo to! Mnogi od njih ostali su u krugu porodice i prijatelja čitavih 11 dana, počev od prvog dana nove godine. U državnim institucijama i javnim komunalnim preduzećima uvedena su pojačana dežurstva, a u pojedinim ustanovama praznična atmosfera traje još od Svetog Nikole. Slavljenička pravila ne važe baš podjednako za sve. Radno u toku godine uvek mora da bude među medicinskim radnicima, trgovcima, apotekarima, vatrogascima, policajcima...

Da li će i za doček srpske Nove godine, koja „pada” iduće srede, poslodavci biti blagonakloni – još se ne zna. Sudeći po dosadašnjim iskustvima, mnogi će na posao moći opravdano da zakasne, i to čak nekoliko časova. Većina državnika i političara u Srbiji, međutim, smatra da doček Nove godine po Julijanskom kalendaru ne treba da se proslavlja kao državni praznik. Jedni ovakav stav pravdaju činjenicom da se u zemlji ionako mnogo praznuje, dok su drugi uvereni da je to verski praznik koji se tiče samo Srba. Pravo je pitanje da li se u Srbiji zaista praznuje preko svake mere i da li po tome prednjačimo u odnosu na Evropu i svet.

„Spajanje” praznika, ipak, nije srpski izum, a Srbi izgleda nisu najveći „neradnici”. U poređenju sa nekim zemljama u svetu po broju zvanično neradnih dana, Srbija se, verovali ili ne, nalazi na začelju. Dok je kod nas osam dana u godini neradno, Belgija i Hrvatska su rekorderi sa 15 prazničnih dana. Za njima slede Argentina, Austrija, Kanada i Grčka u kojima se praznuje 13 dana. Slovenci i Britanci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, dok Mađari, Danci i Francuzi, zbog državnih praznika, ne idu na posao deset radnih dana u toku godine.

Interesantno je da je za Božić u Americi odvojen samo jedan praznični dan, dok se za poznati „Tenksgiving” ne radi dva dana. Velika prednost u odnosu na Srbiju jeste to što u gotovo svakoj ozbiljnoj i većoj firmi u SAD zaposleni na početku godine dobijaju raspored neradnih praznika i tako mogu već u januaru da planiraju šta će da rade, recimo, u maju, julu ili novembru... Kod nas se katkad poslodavci „femkaju” do poslednjeg trenutka, mada većina njih ipak odluči da zabravi firmu dok zvanični i nezvanični praznici ne „protutnje”.

M. R. B. 

------------------------------------------------------

Šta se sve zvanično slavi

Zakon o državnim i drugim praznicima u Srbiji propisuje da se ne radi za vreme novogodišnjih i božićnih praznika – 1, 2. i 7. januara, ukupno tri neradna dana. Praznuje se i u periodu vaskršnjih praznika, na Veliki petak, na sam dan Vaskrsa, koji uvek „pada” u nedelju, i drugi dan ovog praznika, što su još dva slobodna dana. Posle toga dolazi Međunarodni praznik rada, koji se proslavlja neradno 1. i 2. maja. Ne radi se ni na Dan državnosti Srbije, koji se obeležava na Sretenje, 15. februara. Osim ovih praznika, zaposleni u Srbiji imaju pravo da ne rade na dan krsne slave. Ovo pravo zagarantovano je i drugim veroispovestima i svima koji obeležavaju verske praznike poput ramazana, Bajrama, katoličkog Božića i jevrejskog Jom Kipura.