Manje spavanja ugrožava zdravlje

Nedostatak sna može uvesti osobu u depresiju i izazvati suicidne misli, glasi dominantan rezultat studije naučnika sa Kolumbija univerziteta u Americi, koji su na uzorku od 15.659 srednjoškolaca i studenata ustanovili da nesanica može prouzrokovati ozbiljne mentalne turbulencije. Džejms Gengvič, glavni autor ovog istraživanja, kaže da one osobe koje na spavanje odlaze posle ponoći imaju za 24 odsto veći rizik za nastanak depresije i za petinu veći rizik za razvoj suicidnih misli od onih koji na spavanje odlaze pre 10 sati uveče. A oni adolescenti koji spavaju samo pet sati u toku noću, imaju čak 71 odsto veću šansu da obole od depresije i 48 odsto veću šansu da postanu suicidni, ističe šef naučnog tima sa Kolumbija univerziteta.

Ova studija samo je potvrdila ranijih saznanja neurofiziologije sna koja govore da nespavanje, ujedinjeno sa ostalim faktorima rizika, može da uzrokuje značajne pretumbacije u centralnom nervnom sistemu i da „odvede” osobu na kolosek mentalnih poremećaja. Što ne treba preterano da čudi, ako imamo na umu da čovek čak trećinu svog života provede u snu.

Naš renomirani neuropsihijatar i epileptolog dr Dragoslav Ercegovac konstatuje da je spavanje nužno za mentalnu stabilnost i dodaje da mi mozgu „dugujemo” osam sati spavanja tokom noći. Ako se taj period skrati za sat-dva neće doći do ozbiljnijih posledica, ali ako od sna „ukrademo“ veći broj sati, naše mentalno stanje počinje da se komplikuje.

„Spavanje dovodi do regeneracije viših moždanih funkcija – mišljenja, pamćenja, pažnje i koncentracije, pa je upravo to razlog zbog kojeg nesanica prvo izaziva poremećaje ovih funkcija. Rezultati jednog zanimljivog istraživanja svedoče da nakon tri neprospavane noći studenti postdiplomci matematike nisu bili u stanju da reše najjednostavnije aritmetičke zadatke… Nesanica takođe izaziva smanjeno lučenje serotonina – neurotransmitera sreće i zadovoljstva, a to je neurofiziološko ’predvorje’ depresije – zbog toga se nakon niza besanih noći osoba oseća bezvoljno, tužno i neraspoloženo. Međutim, mislim da su američke kolege preozbiljne u tvrdnji da lišenje sna ’uvodi’ čoveka u depresiju i suicidno stanje jer nesanica ne može psihički zdravu osobu da uvede u depresiju ili da po glavi počnu da se roje suicidne misli”, kaže naš sagovornik.

Dr Ercegovac, međutim, dodaje da nedostatak sna veoma brzo dovodi do smanjenja koncentracije, brzine reakcija, sposobnosti opažanja i pamćenja i do povećanja nervne iscrpljenosti, zbog čega se osoba oseća preterano razdražljivo. Neurofiziološka statistika glasi da ako odspavate četiri sata umesto neophodnih osam sati vaši pokreti će za 45 odsto biti usporeniji. Ako ne spavate 48 sati, izgubićete sposobnost da usredsredite vid. Tri dana nesanice uzimaju danak u vidu gubitka pamćenja ili imaju halucinacije, a ukoliko su deset dana lišeni sna, ličnost im je potpuno dezorijentisana, gotovo dezintegrisana.

On takođe podseća da je neurofiziologija sna odavno utvrdila da je spavanje – period odmora i oporavka mozga i da tokom tzv. REM faze sna (faze u kojoj čovek sanja) mozak konsoliduje pamćenje i sređuje podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana. Neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja, a poznato je da se kod dece u toku noći luče ogromne količine hormona rasta, zbog čega se veruje da oni najviše „rastu“ u snu.

K. Đorđević