Proširenje EU i bez ustava

HELSINKI – Evropska unija može da se širi i posle ulaska Rumunije i Bugarske, čak i ako ustavni ugovor nije usvojen, ocenio je juče u Helsinkiju predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Posle razgovora sa finskim premijerom Matijem Vanhanenom, čija zemlja od 1. jula predsedava Evropskoj uniji, Barozo je rekao da je pogrešno smatrati da nisu moguća nova pristupanja Uniji kada jednom u nju uđu te dve crnomorske države, sledeće ili 2008. godine, čime bi broj članica EU dostigao 27.

Finska je nasledila nerešeno pitanje evropskog ustava i njen zadatak će prevashodno biti da održi aktivnosti do početka nemačkog predsedavanja u prvoj polovini 2007, kada se očekuje i početak raspleta koji bi doveo do novog ustavnog aranžmana za Uniju do 2009. godine.

Barozo je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vanhanenom rekao da "je došlo do izvesnog nesporazuma". "Ne smatramo da uz ugovor iz Nice ne možemo da imamo nove članice", rekao je Barozo i naveo da taj dokument predviđa ponovno razmatranje sastava Evropske komisije, kada Unija bude imala 27 članica.

Barozo je dodao da izvršni organ EU ne napušta sprovođenje institucionalnih reformi koje su predviđene ustavnim aranžmanom koji je u zastoju otkako su ga francuski i holandski glasači odbacili na referendumima prošle godine. "Sada ne pripremamo nikakav drugi scenario", rekao je Barozo.

Njegove reči su u suprotnosti sa izjavama komesara za proširenje Olija Rena i rezolucije Evropskog parlamenta kojom se predviđa traženje novog institucionalnog rešenja pre nego što EU bude primila nove članice.

Vanhanen je izjavio da je njegova zemlja odlučna da na samitu EU u decembru vodi debatu o budućnosti proširenja kako ne bi bilo novih uslova za kandidate i dao jasno do znanja da je na zemljama članicama da budu spremne da ih prime. "Sposobnost apsorpcije je odgovornost zemalja članica, a ne zemlje koja podnosi molbu", rekao je Vanhanen.