Ministarka demantuje guvernera

Deficit u budžetu bio je poznat i nije mogao da bude iznenađenje ni za koga, pa ni za Narodnu banku Srbije, izričita je ministarka finansija Diana Dragutinović koja se nikako ne slaže sa ocenom da nije bilo usaglašenih poteza između države i NBS pre udara na dinar. Jer, direktorka Trezora i viceguverner, zadužen za monetarnu politiku, zajedno su pravili plan isplata države, tvrdi ministarka finansija. A i kupovina dinara za devize koje je država povukla od MMF-a bila je najavljena, otkriva za „Politiku” ministarka Dragutinović.

– Najpre, sama procedura povlačenja deviza trajala je skoro dve nedelje i obavljala se preko NBS, koja je fiskalni agent države. Uz to, država prodaje devize Narodnoj banci a ne poslovnim bankama. Kao treće, najveći deo dinara nastalih prodajom deviza je netaknut, odnosno nalazi se na računu države kod NBS i nije uticao na rast likvidnosti. Konačno, decembarski deficit od 12 milijardi pokriven je trezorskim zapisima u iznosu od osam milijardi, a ostatak, dakle četiri milijarde dinara iz dodeljenih sredstava – napominje ona.

Dakle, samo četiri-pet milijardi dinara je moglo uticati na rast likvidnosti. U poređenju sa nekoliko milijardi evra koje je NBS „sterilisala” u periodu od 2006. do 2008. godine, ne bi se reklo da je to neki značajniji napor. Pri tome, ovaj rast likvidnosti bio je privremen jer je država od 4. do 12. januara povukla 12 milijardi dinara, dakle smanjila likvidnost. O tome svedoči rast depozita države na računu kod NBS, objašnjava ministarka u brojkama poteze pre havarije kursa dinara.

Pa ipak, kurs se još nije stabilizovao. Zašto? Zato što su, kako ukazuje i ministarka finansija, uzroci na drugoj strani.

Slabljenje dinara počelo još krajem oktobra, podseća Dragutinovićeva, kada je evro bio ispod 93, da bi već sredinom decembra dostigao 96 dinara. Ne ulazeći u diskusiju koji bi kurs odgovarao našoj privredi, a imajući u vidu stopu inflacije, visinu spoljne zaduženosti i platnobilansni deficit, ministarka finansija je sigurna da je (u odsustvu znatnijeg priliva kapitala) kurs presudno određen platnobilansnim kretanjima. Povećani uvoz, koji je karakterističan za poslednji kvartal, uticao je na rast tražnje za devizama. Drugi verovatni faktor je smanjenje zaduženosti privatnog sektora, kao što je to bilo krajem prošle godine, što će se sa sigurnošću znati tek kada budu raspoloživi podaci o stanju duga privatnog sektora.

A kad kurs počne da se pomera, već je poznato, ugrade se negativna očekivanja koja dalje utiču na pomeranje kursa.

– Za preokret, kad su u pitanju očekivanja u vezi sa kursom, najvažniji je kredibilitet NBS. Nezavisnost NBS i ciljane inflacije omogućavaju da monetarna politika ne bude talac fiskalne. Dakle, na sve šokove koji prete da ugroze ciljanu inflaciju, a NBS je ta koja procenjuje, uključujući i promene u fiskalnoj politici, Narodna banka može i treba da odgovori – zaključuje ministarka finansija.