Albanci nisu nepoželjni

Niko nema ništa protiv da kosmetski Albanci imaju poslanike u srpskom parlamentu, i to onoliko koliko im na osnovu broja birača pripada, tvrde predstavnici svih stranaka u Narodnoj skupštini Srbije, osim G17 plus, povodom izjave Mlađana Dinkića, lidera G17 plus, da ne zna nijednu stranku u Srbiji koja bi želela da trećina poslanika budu Albanci. Niko se, takođe, ne slaže ni sa Dinkićevom ocenom da to ne bi bilo dobro za Srbiju.

Dušan Proroković (DSS): Predlogom Beograda o budućem položaju Kosova i Metohije i o uređenju tih odnosa na jedan sasvim drugačiji način predviđena je subordinacija između Narodne skupštine Srbije i Skupštine Kosova. Ali, ni ja, ni DSS, nemamo ništa protiv toga da Albanci, u bilo kom broju, sede u srpskom parlamentu. Malo su mi neobične te izjave da ne možemo da sedimo sa Albancima u našem parlamentu, a moći ćemo da sedimo s njima u Evropskom parlamentu.

Aleksandar Vučić (SRS): Ja bih voleo da vidim Albance u parlamentu Srbije, kao građane ove zemlje. Nije mi važno u kojem broju, ali, u svakom slučaju, da ih bude onoliko koliko dobiju na izborima. Svi građani ove zemlje treba na jednak način da budu zastupljeni u Narodnoj skupštini, a nemam ništa protiv da Albanac bude potpredsednik vlade i parlamenta, pa i predsednik skupštine, ako dobije većinu, a da mi imamo našu zemlju i našu teritoriju. Ali ta priča o nepoželjnim Albancima jeste priča kojom oni pokušavaju da se izvuku, jer su narodu obećali da ćemo imati jedinstvo teritorije, pa sad poručuju – narode, i nije strašno ako izgubimo Kosmet, zato što onda nećemo imati Albance u parlamentu. Jeste, strašno je ako bismo ostali bez Kosmeta, a Albanci treba da budu deo ustavnopravnog sistema Srbije, kao i svi drugi.

Milan Marković (DS): Više puta se u našoj javnosti mogla čuti priča o tome da li mi možemo da prihvatimo da Albanac bude ministar ili poslanik i takvo rezonovanje je potpuno pogrešno. Svaki lojalni građanin je dobrodošao u našem političkom životu, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Kao što niko nema ništa protiv da, na primer, Rasim Ljajić bude ministar, da Mađar bude potpredsednik vlade, tako nemamo ništa protiv da Albanci budu uključeni u politički život Srbije. Takve izjave ne vode dobrom, niti pomažu u rešavanju kosmetskog problema. Mnogo bi bilo bolje da su Albanci sve ove godine bili uključeni u politički život, da se osećaju građanima ove države, nego da imamo ovo što imamo danas. U tom smislu, ne slažem se sa Dinkićevim rezonovanjem, jer je ono potpuno pogrešno.

Ivica Dačić (SPS): Program G17 plus je potpuno drugačiji od programa DSS-a i stranaka koje podržavaju vladu zbog DSS-a, tako da me ta Dinkićeva izjava uopšte ne čudi. Ona je u skladu sa njihovim programom, a odavno su predlagali nekakav specijalni status za Kosmet. Na izborima uvek treba organizovati glasanje i na Kosmetu, a Albanci treba da dobiju onoliko poslanika koliko glasova osvoje na izborima. Imajući u vidu da jedan broj birača neće učestvovati na tim izborima, oni se, naravno, neće svuda održati, ali bi za Srbiju bilo dobro da zaista ima toliko poslanika Albanaca u parlamentu koliko Dinkić kaže. Mislim da bi to, na neki način, bilo priznanje da je Kosmet deo Srbije.

Miloljub Albijanić (G17 plus): Stvar je prilično jednostavna. Niko više ne gaji iluzije da bi Albanci s Kosmeta mogli da budu deo ustavnopravnog sistema Srbije. To znači da oni više nikada neće biti u srpskom parlamentu – to je realnost. Niti to hoće oni, niti o tome razmišljamo mi. S druge strane, naš osnovni zadatak je da vidimo kakav će status imati Srbi na Kosmetu. Zašto bismo se uopšte bavili Albancima?