„Crnogorka” stigla na naplatu

Najava ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića da odluka Vlade Crne Gore da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom ne može da ostane bez posledica dobila je svoj epilog – pored upućivanja oštrog demarša Crnoj Gori i povlačenja ambasadora Srbije Zorana Lutovca u Beograd na hitne konsultacije, Ministarstvo inostranih poslova Srbije ispostavilo je crnogorskim kolegama račun za korišćenje dedinjske vile „Crnogorka”, u kojoj je smeštena ambasada Crne Gore, otvorena posle razdvajanja državne zajednice SCG juna 2006. godine. Srbija za tri i po godine nije dobila ni dinar na ime zakupa luksuzne dedinjske rezidencije, pa ukupni dug Crne Gore prema Srbiji po ovom osnovu iznosi 1,5 milion evra, ili 35.000 evra mesečno.

Vila „Crnogorka” u Užičkoj ulici od broja 1 do 3 je rezidencijalni objekat koji su za susrete sa stranim zvaničnicima u Beogradu u vreme postojanja zajedničke države koristili crnogorski predsednik i premijer Filip Vujanović i Milo Đukanović. Posle referenduma u Crnoj Gori, vila je pripala Srbiji. Danas ovu vilu Crnogorci koriste na osnovu 15 godina starog ugovora, zaključenog između Vlade SRJ i Crne Gore, kojim im je na korišćenje dat objekat od 875 kvadratnih metara, plus park i voćnjak od oko 17.000 kvadratnih metara i manji otvoreni bazen. U vili „Crnogorka” se nalaze ambasada Crne Gore i rezidencija ambasadora.

Kako su prenele podgoričke „Vijesti”, sekretar Ministarstva inostranih poslova
Crne Gore Mirsad Bibović najavio je da će se sa Srbijom razgovarati o pronalaženju obostrano prihvatljivog rešenja za plaćanje računa od 1,5 milion evra. Bibović je dodao da ispostavljanje „ceha” u Crnoj Gori ne posmatraju u kontekstu aktuelnih dešavanja, jer je razgovora sa Srbijom o tome bilo i ranije. Mada je svođenje računa za korišćenje dedinjske vile usledilo neposredno po uspostavljanju diplomatskih odnosa Crne Gore i Kosova, i ministar Vuk Jeremić tvrdi da to nikako ne treba dovoditi u vezu sa diplomatskim merama na koje je Srbija bila prinuđena.

Sudbinu vile „Crnogorka” dodatno komplikuje i činjenica da je pre nacionalizacije bilo u vlasništvu kneginje Olge Karađorđević. Naime, kuću i plac u nekadašnjoj Rumunskoj, današnjoj Užičkoj ulici na Dedinju, 1939. godine kupio je knez Pavle i uknjižio na ime svoje supruge Olge. Vila je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata, a odmah po raspadu državne zajednice, ćerka kneginje Olge, Jelisaveta Karađorđević, uputila je Vladi Srbije zahtev da joj se vila vrati. Takođe, Karađorđevići traže da im Crna Gora vrati vile „Miločer” i „Topliš“, zgradu Etnografskog muzeja na Cetinju (nekada srpskog poslanstva u kome je rođen kralj Aleksandar), kao i vilu „Ljeskovac“, zimsku rezidenciju kraljevske porodice u Rijeci Crnojevića.

M. Albunović