Treći Internet

Još se Web 1 nije pošteno ohladio, a Web 2 iščupao iz magli, nejasnoća i neznanja, pojavljuje se, intenzivno i neumoljivo, tzv. Web 3, ma šta značio. Zapravo, postoji više mogućih linija razvoja treće evolucije Interneta, a ovih dana i meseci su u žiži dve linije, jedna nazvana Internet u realnom vremenu (Real-Time Web), druga Internet stvari (Internet Of Things). Ili su to dva aspekta jedne te iste tendencije, prisutne od samih početaka Interneta?

U teoriji je dobro poznato da svaki novi medij još u svojim početnim oblicima ispoljava sav raspon mogućnosti, makar u rudimentarnom, često i neprimećenom obliku. Dobro je znano da je Internet nastao za potrebe trenutnog komuniciranja i da je akademske početke mreže obeležilo softversko komuniciranje bez posredovanja ekrana i multimedijalnih formata. Internet u stvarnom vrmenu (Real-Time Internet) danas je osnovna tendencija razvoja, dodatno ubrzana društvenim mrežama i servisima kao što je „Tviter” (Twitter) ili „Fejsbuk”  (Facebook).

Internet stvari je u stadijumu  „nevidljivog” ali i nezaustavljivog razvoja.  A zapravo, Internet stvari zahteva Real-Time kao  „majku svih preduslova”,  dok u drugom smeru Internet u realnom vremenu čini tehnološku matricu koja će omogućiti da Internet funkcioniše mimo znanja, volje ili namera korisnika.

Tako je  „Gugl” pokrenuo eksperimentalni servis Google Real Time Searchkoji u realnom vremenu prati događanje na  „Tviteru” ili „Fejsbuku”. Uzgred, prilično dosadno i nerazumljivo, kao kada upadnete usred utakmice sa igračima koje ne poznajete i pravilima koja ne shvatate. Ipak, treba verovati  „Guglu”, od toga će nešto biti.

A gde  „Gugl”,  tu i  „Majkrosoft”, koji je s jeseni 2009. ušao u partnerstvo sa  „Tviterom”  i „Fejsbukom”, u trci za vođstvom u pretraživanju u realnom vremenu  (www.bing.com), za sada u beta verziji. Ipak, sve su ovo teme koje zahtevaju malo više od nagoveštaja i napomena. Kogod misli da je mikrobloging čavrljanje ili traženje poznatih lica pretežna i važna stvar na Internetu, veoma se vara jer je sve to samo mali deo opšteg protoka na Internetu, i biće sve manji kako Internet bude preuzimao ulogu posrednika između stvari i procesa, a ne ljudi, bar ne u dosadašnjoj meri.

Možda se na pragu treće decenije postojanja ovakvog Interneta treba vratiti počecima i najvažnijem čoveku u njegovoj istoriji, Timu Bernersu Liju, koji je upravo prošle, 2009. godine, na februarkoj TEDkonferenciji nedvosmisleno sublimisao svoje ideje o SemanticWeb-u, Web 3.0, kako vam drago. Neograničen pristup podacima u celom svetu znači da unutar mreže (podržane od strane vladinih agencija, preduzeća i pojedinaca) svi treba da budu spojeni. To će zahtevati da svi prevaziđu želju za kontrolom, korporativnu pohlepu i bezbednosne probleme. Šta smo naučili iz Web 2.0?

Značaj društvenog okupljanja.To je moć zasnovana na činjenici da pojedinac može sačuvati svoj identitetu mreži, ali i da učestvuje u globalnoj inteligenciji koja se pojavljuje kada mnogi ljudi rade istu stvar.

Novogodišnja bajka? Možda, ali smena godina i decenija jeste pravo vreme za bajke.