Bakterije zaobilaze musave bebe

Bebe odrastaju u nekoj vrsti „sterilnog okruženja”. Upravo tu činjenicu mnogi lekari krive za slab imunitet najmlađih i sve veći broj obolelih od astme i alergija.

Prema jednoj od postojećih „higijenskih hipoteza”, ljudski imunološki sistem razvijen je da se snalazi u svetu zasutom bakterijama. Ako se u najranijem detinjstvu ne susretne sa bakterijama i mikrobima, organizam jednostavno ne može da nauči kako da uspostavi mehanizam zaštite, piše časopis „Nju sajentist”, a prenosi agencija Fonet.

Nedavno je ustanovljeno da hronične upale zbog neotpornosti povećavaju rizik da se oboli od dijabetesa, moždanog udara i srčanih oboljenja. Može li se, onda, „higijenska hipoteza” primeniti i u ovim slučajevima? Da bi dao odgovor na ovo pitanje, Tom Mekdejd, epidemiolog sa Medicinskog fakulteta Nortvestern univerziteta u Evanstonu, u državi Ilinois, obavio je sa grupom kolega analizu zdravstvenih kartona koji registruju zdravstveno stanje 1.534 dece, od njihovog rođenja, u gradu Cebu na Filipinima.

Istraživačima je bio interesantan podatak da u ovom gradu ne postoji na higijenskom planu ništa što bi se poredilo sa sanitarnom brigom kakva se primenjuje u industrijski razvijenim zemljama.

Kad su deca iz kontrolisane grupe napunila 20 godina, Mekdejdova ekipa mogla je da ispita stanje C-reaktivnog proteina (CRP), markera za svekolike hronične bolesti i upale, u njihovoj krvi. Pronašli su gotovo neverovatne detalje: što su deca pre napunjene dve godine više dolazila u dodir sa raznim patogenima, bakterijama i mikrobima, ona su sa napunjenih 20 godina imala manje CRP. Svaki slučaj dijareje u tom uzrastu za 11 odsto umanjivao je mogućnost da se kasnije poveća nivo CRP; svaka dva meseca koja bi deca provela okružena životinjskim fekalijama smanjivala su pojavu CRP za 13 odsto. Samo rođenje u oblasti pogođenoj sušom, u okruženju punom prašine i prljavštine, za trećinu je smanjivalo rizik povećanja nivoa CRP u krvi.

Na osnovu ovih otkrića, Mekdejd je zaključio da izloženost bakterijama i mikrobima u najranijem detinjstvu može reducirati hronična oboljenja i upale u kasnijem životu a time i mogućnost da organizam postane domaćin ozbiljnoj infekciji. „Ova otkrića su u skladu sa uticajem bakterija na razvoj imuniteta”, smatra Ričard Galo, imunolog sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Mekdejd se nada da će se jednog dana bebe moći izlagati „zaštitnom uticaju bakterija a da se pri tom ne suoče s rizikom zaraze”.

U međuvremenu, on zagovara manje savršen pristup: „Ako moje dvogodišnje dete ispusti hranu na pod, ja ću mu mirne savesti dozvoliti da to podigne i nastavi da jede”.