(Ne) oprostiti prevaru

Posle više od 15 godina braka, moja poznanica Kaja otkrila je da je muž vara. I to na najčudniji način. Naime, dogodilo se to da je jedan od njegovih najboljih prijatelja preminuo u jednom hotelu dok je bio sa ljubavnicom, dok je ženu i decu poslao na odmor. Kajin muž je danima zatim pričao o tome kako njegov drug to nije zaslužio i kako nije ništa strašno to što je imao ljubavnicu, pa i to što je pola grada pričalo o tome, a što je njegova žena saznala sve o toj aferi – tek posle njegove smrti. Kaja je tog trenutka počela pažljivije da prati ponašanje muža, naišla je na čudne, intimne SMS-ove u mobilnom telefonu, shvatila da se on svake večeri licka i izlazi u određeno vreme navodno da se vidi sa društvom, a vrhunac svega je bio kada ga je njena prijateljica videla u nekom restoranu kako „uživa” u društvu nepoznate dame...

– Kada sam mu sve to sasula u lice, rekao mi je da sam luda, da to nije tačno i da sve umišljam. Iako je od tada prošlo neko vreme, još razmišljam da li da mu oprostim i pređem preko svega. Imamo dvoje dece i to je najveći razlog zašto nisam otišla istog trenutka kada sam mnoge stvari saznala. Mislim da je glavni razlog njegovog varanja to što sam uvek bila isuviše dobra i iskrena prema njemu – objasnila mi je Kaja.

I zaista, iz više primera iz okruženja uvidela sam da su žene često mnogo spremnije da svojim muževima progledaju kroz prste švrljanje, iako im nikada u dubini duše to nisu oprostile. Najčešći razlog oprosta neverstva su deca, ali i to što žene smatraju da ne znaju kako će život nastaviti bez partnera, šta će reći familija, da nije prijatno vući se po sudovima i deliti imovinu, a ima i onih koje ne rade i koje su ekonomski zavisne od muževa, pa jednostavno nemaju kuda ako ih napuste.

S druge strane, malobrojni su muškarci koji će svojoj partnerki oprostiti to što ih je prevarila sa drugim. Balkanski muškarci jednostavno ne mogu da podnesu da im je supruga „nabila rogove”, pa često posle rasprave odlučuju da napuste porodično gnezdo.

Odgovori na pitanja tipa zbog čega je to učinio su mnogobrojni. Počev od nezadovoljstva vezom ili brakom, pa do zaljubljivanja u treću osobu. Svima je u takvim situacijama teško da odluče – šta učiniti? Jer, i kada se zažmuri jednom, ko može da garantuje da osoba to neće učiniti i drugi put? Ukoliko neko ne može da se oslobodi prevelikog tereta, sumnji i paranoja, treba da nastavi život bez tog partnera, a oni koji smatraju da im se veza zasniva na jakim osećanjima trebalo bi da preuzmu rizik, oproste i ne dozvole sebi da ih svake sekunde muči to gde je i sa kim je sad on ili ona, već da nastave život tamo gde su stali pre otkrivanja nevere partnera. Samo – sa malim oprezom... Kada je ova tematika u pitanju, mislim da je stav moje drugarice Mare nekako najrealniji: „Sve što se desi jednom, ne mora da znači da će se ponoviti drugi put. Ali, sve što se dogodi dva puta, sigurno će se dogoditi i treći i svaki sledeći put”.