(Не) опростити превару

После више од 15 година брака, моја познаница Каја открила је да је муж вара. И то на најчуднији начин. Наиме, догодило се то да је један од његових најбољих пријатеља преминуо у једном хотелу док је био са љубавницом, док је жену и децу послао на одмор. Кајин муж је данима затим причао о томе како његов друг то није заслужио и како није ништа страшно то што је имао љубавницу, па и то што је пола града причало о томе, а што је његова жена сазнала све о тој афери – тек после његове смрти. Каја је тог тренутка почела пажљивије да прати понашање мужа, наишла је на чудне, интимне СМС-ове у мобилном телефону, схватила да се он сваке вечери лицка и излази у одређено време наводно да се види са друштвом, а врхунац свега је био када га је њена пријатељица видела у неком ресторану како „ужива” у друштву непознате даме...

– Када сам му све то сасула у лице, рекао ми је да сам луда, да то није тачно и да све умишљам. Иако је од тада прошло неко време, још размишљам да ли да му опростим и пређем преко свега. Имамо двоје деце и то је највећи разлог зашто нисам отишла истог тренутка када сам многе ствари сазнала. Мислим да је главни разлог његовог варања то што сам увек била исувише добра и искрена према њему – објаснила ми је Каја.

И заиста, из више примера из окружења увидела сам да су жене често много спремније да својим мужевима прогледају кроз прсте шврљање, иако им никада у дубини душе то нису опростиле. Најчешћи разлог опроста неверства су деца, али и то што жене сматрају да не знају како ће живот наставити без партнера, шта ће рећи фамилија, да није пријатно вући се по судовима и делити имовину, а има и оних које не раде и које су економски зависне од мужева, па једноставно немају куда ако их напусте.

С друге стране, малобројни су мушкарци који ће својој партнерки опростити то што их је преварила са другим. Балкански мушкарци једноставно не могу да поднесу да им је супруга „набила рогове”, па често после расправе одлучују да напусте породично гнездо.

Одговори на питања типа због чега је то учинио су многобројни. Почев од незадовољства везом или браком, па до заљубљивања у трећу особу. Свима је у таквим ситуацијама тешко да одлуче – шта учинити? Јер, и када се зажмури једном, ко може да гарантује да особа то неће учинити и други пут? Уколико неко не може да се ослободи превеликог терета, сумњи и параноја, треба да настави живот без тог партнера, а они који сматрају да им се веза заснива на јаким осећањима требало би да преузму ризик, опросте и не дозволе себи да их сваке секунде мучи то где је и са ким је сад он или она, већ да наставе живот тамо где су стали пре откривања невере партнера. Само – са малим опрезом... Када је ова тематика у питању, мислим да је став моје другарице Маре некако најреалнији: „Све што се деси једном, не мора да значи да ће се поновити други пут. Али, све што се догоди два пута, сигурно ће се догодити и трећи и сваки следећи пут”.