Вода као аутор уметничког дела

Ваљево – „Ово нису слике воде, већ слике које је правила вода... Дакле, нису водене, него водине слике, ово је вода заједно са сунцем, каменом и таласима направила, а ја сам само снимио.”

Тако је Слободан М. Лазић, Ваљевац који деценијама живи и ради у Београду и бави се фотографијом, објаснио суштину снимака који су се нашли на његовој занимљивој, оригиналној изложби „Водине слике”, отвореној у ваљевском Музеју завичајних писаца. Уметник је поред различитих мора, река, језера стрпљиво чекао тренутак када ће вода сама направити композицију коју вреди „ухватити” објективом. Резултат покрета, преламања светлости и људског погледа су права мала уметничка дела чији је аутор – вода. Изузетно су занимљиви и називи насталих фотографија, од „Тршавка са шеширом”, који неодољиво подсећа на некадашњег либијског лидера Гадафија, преко „Рогате маске бога Пана” до „Буљаве рибе морине од камена” и „Уласка у Јерусалим”...

– Називе фотографија дајем по ономе што ја видим на њима или што бих волео да виде они који гледају слику – објашњава Лазић. И додаје да овај опус обилује различитим занимљивим мотивима. Истиче да је снимао морску, речну воду и обрадом, али без икакве корекције добијао слике које су представљене на изложби.

(Фото:графије које је Слободан М. Лазић изложио стилски и тематски припадају апстракцији, вода прави апстракције, оценио је на отварању изложбе Драган Бабовић, ликовни уметник који је и аутор текста за каталог ове поставке. У тексту он наводи да постоје фотографије које бележе свет и постоје оне које га откривају, а изложба „Водине слике” припада овом другом, ређем искуству – она не приказује море, језеро или реку као пејзаж, већ као аутора.

„У средишту тих радова нису ни стене, ни таласи, ни хоризонт, већ трен у којем вода, светлост и поглед заједно стварају нову стварност која ’живи’ колико трептај ока. Фотограф се приближава површини воде толико да нестаје граница између документа и апстракције... У том процесу фотограф није тек посматрач. Његова улога је избор тренутка и кадра: да препозна када ће се у трептају таласа, у титрају светлости и у деформацији камена појавити јединствена композиција. Свака фотографија настаје као сусрет природних сила и људске пажње. Вода обликује слику, светлост јој даје тело, а фотограф јој омогућава да од тренутне постане трајна, да буде видљива, доступна доживљају сваког гледаоца тако ’упецаног’ трена водине слике”, наводи Бабовић. И закључује да нас ова изложба подсећа да природа не престаје да ствара уметност.

Аутор је фасциниран најфантастичнијом материјом на Земљи, водом, а она са својим физичким и хемијским аномалијама само једну и најважнију ствар ради на овој планети – подржава живот, истакао је на отварању изложбе Александар Јовановић, председник Фото клуба Ваљево, чији је Слободан М. Лазић однедавно члан. У нормалним атмосферским условима вода постоји у три агрегатна стања – течном, чврстом и гасовитом, али овом изложбом аутор нам открива и четврто агрегатно стање воде, сматра Јовановић.

– То је велико откриће за све нас. Зове се водине слике или слике које прави вода. Вода има и четврто агрегатно стање које се зове уметност. И то је најважније откриће ове изложбе и овог аутора – констатовао је Александар Јовановић.