Severna Koreja lansirala je sedam raketa kratkog, srednjeg i dugog dometa za samo dva dana. Šest od tih sedam, ispaljeno je na najveći američki praznik, Dan nezavisnosti. Svet se uskomešao, pa čak i Kina i Rusija izražavaju zabrinutost zbog tog poteza režima Kim Džong Ila. Severna Koreja je ovim lansiranjima prekinula moratorijum koji je sama uvela 1999. godine, a prikazivanjem raketno-vojne moći baš na najveći američki državni praznik Kim je izgleda želeo da pošalje poruku Džordžu Bušu.

"Legitimno pravo"

Ta poruka bi mogla da glasi da "Vođa" gubi strpljenje i da želi da se šestostrani pregovori o severnokorejskom nuklearnom programu nastave tamo gde su zastali pre skoro godinu dana. Severna Koreja želi da se njen problem vrati na naslovne stranice svetskih medija, da se o njemu ponovo razgovara i u Beloj kući i u Kremlju i u Pekingu. Lansiranjem ovih sedam raketa, Kim Džong Il sigurno je postigao prvi od zacrtanih ciljeva. Vratio se u udarne vesti. Iako su i SAD i Japan očekivali da će ovih dana Severna Koreja testirati svoju dalekometnu raketu "taepodong-2", ipak su bili zatečeni ukupnim brojem raketa, kao i simbolikom datuma ovih testova. Četiri lansirane rakete bile su severnokorejske kopije sovjetskih SS-1 ("skad") raketa, dometa do 600 kilometara. Samo je jedna od sedam bila "taepodong-2" koja se zbog kvara raspala ubrzo posle lansiranja. Već posle ispaljene treće rakete sa teritorije Severne Koreje, Japan je zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti.

Komanda odbrane severnoameričkog vazdušnog prostora NORAD dobila je zadatak da uništi bilo koju severnokorejsku raketu koja se nađe u blizini američkog vazdušnog prostora, a dve baterije raketa presretača u bazi Vandenberg u Kaliforniji bile su stavljene u pripravnost i spremne za lansiranje. Najpre Amerika, a zatim i Japan, bili su u utorak u šoku, kako su dolazile informacije iz vojnih izvora o lansiranjima raketa. Amerika sada traži načine da odgovori na ovu, kako oni kažu, provokaciju, dok je Japan najavio "oštre mere", ne precizirajući koje. Severnokorejci tvrde da je niz raketnih proba njihovo legitimno pravo, koje im niko ne može uskratiti. Za to vreme, prve su na ovu akciju Severne Koreje reagovale azijske berze. Vrednost akcija je pala za više od pola odsto, pali su japanski jen i južnokorejski von takođe, a jedino je cena zlata na azijskom tržištu dramatično skočila.

Olakšanje u SAD

Sve akcije sa vojnom premisom uvek iza sebe imaju i političku pozadinu. Zbog toga ih odvojeno analiziraju i vojni stručnjaci, kao i političari, kojima je poruka namenjena. Poruka političarima je bila jasna, a vojnike sada intrigira neuspeh probnog lansiranja rakete dugog dometa "taepodong-2". Ta raketa ima mogućnost nošenja nuklearne bojeve glave i predstavlja potencijalnu pretnju za američko tlo. Njen neuspeh i raspad iznad Japanskog mora došao je kao veliko olakšanje vojnim ekspertima u SAD. Njihove najnovije tvrdnje su da severnokorejskim naučnicima treba još najmanje 10 godina da u potpunosti ovladaju tehnologijom potrebnom za gradnju takve rakete.

Kim se kockao. Da je "taepodong-2" bio uspešan u utorak, Amerika bi sigurno morala da bude spremna na neke ustupke u pregovorima. Ovako, Severna Koreja je navukla na sebe dodatni gnev međunarodne zajednice, nije privukla pozitivnu medijsku pažnju, a u rukama nema ni uspešnu raketu dugog dometa.

--------------------------------------------------------------------------

Priprema, pozor – šok

Vašington je poslednjih nedelja najavljivao da se u Severnoj Koreji nešto neobično dešava. Obaveštajni podaci su ukazivali na završne pripreme za lansiranje nove dalekometne rakete "taepodong-2", koja, prema procenama, može da dosegne i određene delove SAD. Špijunski sateliti su budno pratili sve pokrete na verovatnim lansirnim rampama. Situacija je bila naročito napeta u Japanu, koji se oseća neposredno ugroženim severnokorejskim raketnim i nuklearnim programom. Seul je, takođe, uoči lansiranja pokazivao znake nervoze i upućivao očajničke pozive Pjongjangu da odustane od raketnih proba. Tokio i Vašington su u isto vreme slali preteće signale, a Moskva i Peking su pozivali na uzdržanost. Nijedna od tih intervencija nije pomogla.