Superiorni Srebrni delfin

„Aster Blistok” je jedan od stripova koji su ostali u najživljoj uspomeni ljubiteljima stripa u Srbiji, krajem dvadesetog veka. Scenarista ovog kultnog dela je Kristijan Godar, a crtač Hulio Ribera. Njihova saradnja na stripu koji se u originalu zove „Aksel Munšajn” počela je 1974. godine. U Srbiji je prva epizoda objavljena 1977. godine u „Eks almanahu”, a posle nekog vremena, serijal počinje da objavljuje „Stripoteka”. Nakon raspada Jugoslavije, strip produkcija je zamrla, a Aster se pojavljivao u brojnim piratskim izdanjima.

Danas, tri decenije kasnije, imamo prilike da čitamo hrvatska integralna izdanja ovog stripa. Izdavač je „Strip-Agent”, a novina je da su sve epizode objavljene u koloru, što čitanju ovog stripa daje potpuno novu dimenziju. Teško je reći da li mu kolor više daje ili oduzima, ali stiče se utisak da je ponešto izgubljena efektnost koja je prožimala crno-bela izdanja iz davnih dana.

Zanimljivo je da su i hrvatski izdavači zadržali ime Aster Blistok, što samo govori o tome koliko je strip u svoje vreme bio popularan i koliko se mit i danas održao. Kvalitetu štampe i opremi je teško pronaći manu, ali ozbiljna zamerka ide na račun prevoda koji je često rogobatan i neprecizan.

Strip „Aster Blistok” je na prvi pogled takozvana spejs opera, sa svom uobičajenom ikonografijom i scenarističkim poštapalicama. Radnja se dešava u neodređenoj budućnosti, Aster krstari svemirom svojim unikatnim svemirskim brodom, na svojim putovanjima susreće razne vanzemaljske rase i neverovatne tehnologije. Kada se razgrne taj prvi sloj, „Aster Blistok” je pre svega strip o potrazi za ljubavlju i smislom, što predstavlja veoma težak zadatak za modernog čoveka. Aster ima nerazjašnjen odnos sa ocem Korijanom, kome se gubi svaki trag, a koji mu je ostavio superiorno oruđe – jedinstveni svemirski brod neslućenih mogućnosti, „Srebrni delfin”, koji je u isto vreme i mašina i živi organizam. Asterov verni pratilac je Maski, pripadnik rase Eternauta, koji po želji može da promeni pol kada upozna osobu u koju se zaljubi. Maski je izvor gotovo svih humorističkih situacija, služi kao glas savesti, a povremeno vadi Astera iz opasnih situacija.

Glavni cilj Asterovih lutanja jeste pronalaženje žene koja se indikativno zove Himera, i koja postoji u nekom od paralelnih svetova, možda baš na Zemlji u vreme u kojem mi živimo. Aster sa njom stupa u kontakt u snovima, što je u društvu budućnosti strogo zabranjeno, tako da on postaje odmetnik koga progone diljem vasione.

„Aster Blistok” je pun frojdovskih aluzija, otvorene kritike potrošačkog društva (u jednoj epizodi, starci opsednuti izgledom, u posebnoj klinici kupuju mlada tela i prebacuju svoje mozgove u njih), potrage za identitetom, neobuzdanog seksa, smenjivanja lirskih prizora i bestijalne surovosti.

Iako je Aster beskrajno sebičan, pomalo narcisoidan, nepromišljeni avanturista, on ipak biva prepoznat kao heroj sa greškom, pre nego antiheroj.

Ukoliko imate mogućnosti, kupite neki od pomenutih albuma (do sada su izašla dva) i uživajte u sada već klasičnom ostvarenju stripovske naučne fantastike.