Deset puta manje stranaka

„Očekujem da će na političkoj sceni postojati svega nekoliko desetina stranaka, umesto dosadašnjih 600, što će nadležnim državnim organima olakšati kontrolu partija, pre svega, u oblasti materijalnog poslovanja. Verovatno će taj broj biti još manji nakon dva izborna ciklusa”, kaže Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za „Politiku”.

Do juče je u registar ovog ministarstva, prema novom zakonu o političkim partijama, upisano 29 stranaka, a u postupku je još oko 30 zahteva za registraciju. Šestomesečni rok koji su stranke imale za predaju prijava za upis u Registar političkih stranaka i ostale potrebne dokumentacije za preregistraciju ističe danas. Sve političke organizacije koje prijavu za upis u registar i dokumentaciju predaju do ponoći, poštom ili u pisarnicu ministarstva, ući će u postupak provere dokumentacije.

Stranke treba da dostave 10.000 overenih potpisa, odnosno 1.000 ukoliko je reč o strankama nacionalnih manjina. Političke organizacije koje ne podnesu prijavu za upis u novi registar brišu se iz Registra političkih organizacija i (nekadašnjeg saveznog) Registra udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija i gube status pravnog lica. U oba ova „stara” registra do sada su bile upisane 642 političke stranke.

Prema rečima ministra Markovića, Zakon o političkim strankama, koji predviđa oštrije uslove za preregistraciju postojećih i registraciju novih političkih stranaka, predstavlja ključ celovite reforme političkog sistema koja očekuje Srbiju. Kako kaže, ovo je jedan od sedam zakona koji ima za cilj reformu političkog sistema Srbije, odnosno uspostavljanje većeg legitimiteta institucija, aktera i procesa kako bi se, istovremeno, umanjila i ograničila moć stranaka i povećala odgovornost političara.

„Poenta ovog i drugih zakona, koji za cilj imaju reformu političkog sistema, jeste da će ljudi koji hoće da se bave politikom morati da preuzmu veću odgovornost i rizik za bavljenje tom profesijom. Ko želi da se ozbiljno bavi politikom mora da dokaže da iza njega stoji 10.000 građana, koliko je predviđeno zakonom. Ukoliko neka politička ideja okuplja toliki broj ljudi biće otklonjene i sumnje i pitanja poreskih obveznika zašto sede u republičkoj, pokrajinskoj ili lokalnoj skupštini, jer će takva stranka imati autoritet”, ističe Marković.

Kako dodaje, nije sporno da država finansira političke stranke, jer se time održava politički pluralizam, ali država ne treba da izdvaja sredstva poreskih obveznika za one koji ne uživaju podršku građana i to ovaj zakon menja. „Upravo činom preregistracije i registracije koji nije nimalo lak stranka pokazuje da treba da je uvažavaju i država i drugi politički akteri”, kaže on.

Očekuje se da će se do sredine februara znati koliko je partija registrovano u Srbiji, u skladu s novim zakonom o političkim strankama.

B. Baković

-----------------------------------------------------------

Mandat dokazuje legitimitet

Zakon donosi i određene uštede, budući da stranke koje se budu preregistrovale neće morati da prikupljaju potpise kako bi kandidovale liste i kandidate za neke buduće izbore, naglašava Milan Marković. Istovremeno, stranke koje kroz učešće u parlamentu u narednih osam godina dokažu podršku građana neće morati da se ponovo preregistruju kako je propisano zakonom. One koje nisu uspele da pokažu tu podršku, moraće ponovo da prikupe potpise i dokažu legitimitet. -----------------------------------------------------------

Na čekanju SNS, SDU, Albanci, Goranci

Preregistracija stranaka je počela 23. jula prošle godine, a Demokratska stranka je dan kasnije predala zahtev za upis i neophodnu dokumentaciju. Srpska napredna stranka podnela je zahtev za upis u poslednjoj nedelji. Među strankama koje čekaju na obradu zahteva za registraciju su i, prema izveštajima agencija, partije Albanaca s juga Srbije – Demokratska unija Albanaca, Demokratska partija Albanaca, Partija demokratskog delovanja, Pokret za demokratski progres. Na čekanju su i Građanska inicijativa Goranaca i Socijaldemokratska unija.